Povodom 20. festivala, specijalna projekcija

NENET

NÉNETTE


Francuska, 2009.
70 minuta
režija: Nikola Filiber

Film Nikolasa Filibera, jednog od najznačajnijih autora modernog dokumentarnog filma, prikazan na Berlinskom festivalu kao osoben, majstorski napravljen kreativni dokumentarac. Nenet je šarmantna orangutanka, neobično i neodoljivo biće, najstariji stanovnik najstarijeg zoo vrta na svetu, smeštenog u pariskoj botaničkoj bašti. Čitavog svog dugog života u zarobljeništvu ona je izložena pogledima i obasipana komentarima i komplimentima radoznalih i oduševljenih posmatrača. Za većinu je to samo zabavni trenutak uspostavljanja kontakta s čudesnim prisustvom egzotične prirode. Nikola Filiber svoj film ne usmerava na te kratke, blještave trenutke, već na trajno, nepromenjeno stanje zarobljene zvezde. Ovoga puta mi se ne odvajamo od Nenet i neposredno doživljavamo neprolaznost zarobljenosti. “Nenet je dvostruko uhvaćena – kavezom i kamerom”. Radikalno fokusiran na očaravajuću glavnu zvezdu, ovaj dokumentarac je za samog autora metafora voajerske prirode filma. “Ne volim da kažem publici šta da misli, volim samo da otkrivam šta je preda mnom”, kaže Filiber. Majstorijom vrhunskog sineaste Nenet postaje ogledalo u kome se svi ogledamo kao posmatrači.


Nikola Filiber

Rođen 1951. u Nansiju, u Francuskoj, a odrastao je u alpskom selu u okolini Grenobla. Otac mu je bio profesor filozofije, ali i veliki filmski entuzijasta. Zahvaljujući tome Nikola Filiber je interesovanje za fim razvijao još od detinjstva. Posle studija filozofije počeo je da radi kao asistent režije na igranim filmovima značajnih francuskih režisera. Dokumentarne filmove počinje da režira 1978. Od 1985. do 1988. napravio je više televizijskih filmova na temu sporta i planinarenja. Od 1990. do danas režirao je osam izuzetno uspešnih dugometražnih dokumentarnih filmova i svi su prikazivani u bioskopima. Nakon osvajanja nagrade Luj Delik u Kanu 2002, njegovo remek-delo „Biti i imati“ („Etre et avoir”) imalo je ogroman uspeh u više od četrdeset zemalja sveta. Tokom godina imao je bezbroj retrospektiva i počasnih projekcija širom sveta uključujući Britanski filmski institut (London) i Muzej moderne umetnosti (Njujork). Dobitnik je Zlatnog medveda na festivalu u Berlinu 2023. za film “Na Admanatu”.

Izabrana filmografija

  • GLAS NJEGOVOG GOSPODARA (La voix de son maître), 1978.
  • NAPRED, LAPERBI! (Vas-y Lapébie!), 1988.
  • GRAD LUVR (La ville Louvre), 1990.
  • ZEMLJA GLUVIH (Le pays des sourds), 1992.
  • ŽIVOTINJA, ŽIVOTINJE (Un animal, des animaux), 1995.
  • SITNICA (La moindre des choses), 1996.
  • KO ZNA? (Qui sait?), 1998.
  • BITI I IMATI (Etre et avoir), 2002.
  • POVRATAK U NORMANDIJU (Retour en Normandie), 2007.
  • NENET (Nénette), 2009.
  • KUĆA RADIJA (La Maison de la radio), 2012.
  • SVAKOG TRENUTKA (De chaque instant), 2018.
  • NA ADMANATU (Sur l'Adamant), 2022.
  • AVEROES I ROSA PARKS (Averroès et Rosa Parks), 2023.
  • PISAĆA MAŠINA I DRUGI IZVORI PROBLEMA (La Machine à écrire et autres sources de tracas), 2024.