Slovačka, Češka, 2023.
Jedan od najboljih i najsloženijih modernih dokumentarnih filmova o potresima koji su oblikovali Evropu u zadivljujućem rasponu koji obuhvata period od sedam decenija. Napravljen u kombinaciji različiitih postupaka, posebno sjajan u slobodnim cinéma vérité prodorima, ovo je veličanstveni autorski poduhvat koji je nastajao tokom pet godina i upravao je imao premijeru na velikom festivalu u Karlovim Varima.
Ovo složeno filmsko tkanje počinje, kao u starim legendama, prizorima iz kirgistanske stepe gde dvojica jahača u predahu uz vatru pričaju o rođenju deteta koje donosi velike promene u ovaj svet. Iz tih naizgled slučajnih iskrica vatre počinje priča o njegovom usponu i putu koji se pred nama razvija u fascinantnu fresku dramatičnih istorijskih potresa od druge polovine XX do početka XXI veka, promena od Internacionale do himne Evropske unije. Ova priča o kontroverznom junaku ispričana u duhu velikog „Građanina Kejna“ Orsona Velsa vodi nas kroz različite prostore i vremena u kojima upoznajemo mnoge od učesnika i svedoka tih istorijskih dešavanja. Uzbudljivo dokumentarističko putovanje na kojem srećemo i Umberta Eka, Mihaila Gorbačova, Vaclava Havela i kultnog reditelja Lordana Zafranovića upravo u radu sa glumcem koji evocira našeg junaka. U središtu tog istorijskog kovitlaca, od Praškog proleća, do Plišane revolucije i današnjih dešavanja, Robert Kirhof pokušava da otkrije ko je zapravo bio čovek koji svojim delanjem i dramatično skokovitim tokom života sažima sve protivrečnosti događaja različitih epoha.
Maestralno kreirani lavirint neprestanog prožimanja prošlosti i sadašnjosti u čijem središtu je junak i njegova tajna.
Rođen 7. maja 1968. u Nitri, Slovačka. Studirao filmsku režiju na Akademiji scenskih umetnosti u Bratislavi, magistar umetnosti 2000, doktor umetnosti 2006. Režirao i producirao brojne dugometražne dokumentarne filmove, od kojih su mnogi osvajali značajna priznanja na domaćim i međunarodnim festivalima (Kan, Venecija, Berlin). Projekcije i retrospektive njegovog rada u Njujorku - Univerzitet New School 1999, Univerzitet Kolumbija 2004, Antologija filmskih arhiva 2006. Godine 2002. osnovao nezavisnu produkciju dokumentarnih i TV filmova atelier.doc doo (www.atelierdoc.sk). Od 2003. godine producent ili koproducent na nekim od najznačajnijih i nagrađivanih slovačkih i čeških dokumentarnih filmova. Radi kao profesor na Akademiji scenskih umetnosti u Bratislavi gde vodi kurseve: režija dokumentarnog filma i autorski dokumentarni film. Predavač na Letnjoj filmskoj školi u Slovačkoj ili u susednim zemljama Srednje Evrope.
SVI ĆE LJUDI BRAĆA BITI
VŠETCI ĽUDIA BUDÚ BRATIA
116 minuta
režija: Robert Kirhof
Robert Kirchhoff
Izabrana filmografija
Nemačka, Austrija 2022.
Prikazan na najznačajnijim festivalima ovaj očaravajući dokumentarac je fanstastično putovanje Evropom kroz elitne prostore savremenog kulinarstva. Za Gereona Vecela, koautora filma, ovo putovanje započinje pre desetak godina njegovim ulaskom u jedan kultni restoran u Španiji i njegovim sjajnim filmom “El Bulji – Kuvanje u procesu”.
Glavna junakinja, neobična devojka po imenu Agnes, izuzetna je po tome što je pobednica svetskog takmičenja u kuvanju, ali još više jer svoja znanja i veštine želi da usavrši do najvišeg nivoa. Ona postavlja sebi u zadatak potragu koja je odvodi u kuhinje nekih od najprestižnijih restorana Evrope. I kada kao šegrt posmatra iz prikrajka i kada strasno učestvuje u procesu u ovim ekskluzivnim kuhinjama, ona podjednako koncentrisano i intenzivno preispituje sopstvene profesionalne izbore. Istovremeno, na uzbudljiv način, to postaje i sve prisutnije traganje za upoznavanjem sebe i otkrivanjem smisla sopstvenog života. Tako nas, ne slučajno, vođeno dubokim unutrašnjim tokovima, ovo traganje konačno dovodi u jedan od najneobičnijih restorana na svetu koji je smešten u nadrealno lepe, snolike predele na severu Evrope. Sjajni diskretni posmatrači, Melani Libhajt i Gereon Vecel, nas postepeno uvode u proces fantastične transformacije, kreirajući izuzetno uzbudljivo filmsko finale koje nas očarava lepotom i nadom.
Vizuelno fascinantno ulaženje u uzbudljive procese različitih kuhinja oblikovanih veštinama najboljih kuvara Evrope, ali, i pre svega, film o sazrevanju i otkrivanju sebe.
Rođena u Minsteru 1973. Studirala je etnologiju u Minhenu, a u Mančesteru je završila master studije. Studirala je dokumentarni film na Univerzitetu za televiziju i film u Minhenu (Hochschule für Fernsehen und Film). Od 2001. do 2011. radi kao frilenser na Documentary Campus-u u Minhenu. Suosnivač je festivala dokumentarnog filma Nonfiktionale u Bad Ajblingu, u Nemačkoj, koji vodi zajedno sa Tamarom Danić od 2016. godine.
Rođen 1972. u Bonu, Nemačka. Završio master studije iz praistorije i arheologije na Univerzitetu u Hajdelbergu. Godinu dana radio kao profesor jezika u Barseloni, a zatim kao arheolog u Đironi, u Španiji. Studirao od 2000. do 2006. na Univerzitetu za televiziju i film u Minhenu (Hochschule für Fernsehen und Film). Saosnivač neprofitne organizacije za promociju niskobudžetnih filmova „DocCollection“. Živi i radi kao filmski autor i predavač u Ajhštetu u Bavarskoj u Nemačkoj.
SHE CHEF
SHE CHEF
105 minuta
režija: Melani Libhajt i Gereon Vecel
Melani Libhajt
Gereon Vecel
Zajednička filmografija
Holandija 2021.
Jedna od najboljih evropskih autorki Uke Hogendejk čija smo tri maestralna filma na temu umetnosti viđene iz neočekivanih i uzbudljivih uglova gledali na “Sedam veličanstvenih”, ovoga puta okreće se sasvim ličnoj temi u kamernom okviru da bi kreirala jedno od svojih najzanimljivijih ostvarenja.
Ovo je film o majci autorke, ali i o dugim putovanjima virtuelnim vozovima koji izgledaju kao san i košmar, koji spajaju u sebi smirenje i patnju koja ne prestaje. U toku snimanja majka je odjednom rekla da je za nju kamera previše nametljiva i da film može da se snima samo kamerom za nadgledanje, uz komentar sjajnog dokumentariste – „To će biti prava slika“. Tako u kombinaciji različitih vizura nastaje ovaj portret harizmatične žene, najčešće same sa mačkom u svom stanu, godinama zarobljene agorafobijom. U rasponu od crne komedije i neobičnog filma nezavisne produkcije, do studioznih krupnih planova i snimaka televizijskog ekrana postavljenih kao specifični lajt-motiv filma, otkrivamo živu i dinamičnu ličnost, osećajnu, inteligentnu, duhovitu i samosvojnu. Njen dijalog sa svetom je uvek intenzivan i često ironičan ili samoironičan, bilo da razgovara sa ćerkom ili da komentariše televizijski program ili samu sebe, ponekad i duhovito sročenim psovkama. Uz mnogo emocija otkrivamo i njenu prošlost, kada je kao mlada Jevrejka prošla kroz užase holokausta. Na uzbudljiv način pred nama se spajaju sadašnjost i stalno prisutna prošlost koja nikada ne prolazi. Ova žena radoznalog duha, iako zatvorena, neprestano putuje svetom zahvaljujući televiziji, zagledana u snolike snimke vozova i šina, dinamičnih vizuelnih simbola kretanja, ali i zlokobnih asocijativnih slika holokausta.
Izuzetno ostvarenje u kome se univerzalno i lično prožimaju na jedinstven način gradeći metaforu o patnji unutar nevidljivih žica “Aušvica” u sopstvenoj kući.
Rođena 5. avgusta 1961. u Amsterdamu, Holandija. Upisala Akademiju umetnosti u Utrehtu, gde je diplomirala pozorišnu režiju (1990). Režirala pozorišne predstave od 1990. do 1996. godine sa mnogobrojnim pozorišnim trupama. Godine 1997. studira televizijski dokumentarni film na Akademiji medija i radi kao reditelj za VPRO televizijski program. Godine 1998. režira dokumentarni film „Srećno vreme” (Een Gelukkige Tijd) u saradnji sa Polom Koenom, koji je dobio nagradu Holandske filmske akademije i „Euro-Comenius” nagradu (Beč). Specijalizovala se za filmove o umetnosti. Deset godina je pratila epsko renoviranje Rejks muzeja u Amsterdamu i napravila jsvetski poznati i nagrađivani dokumentarac o tome, kao i otkrivanju do tada nepoznate Rembrantove slike 2019. Godine.
HOUSEWITZ
THUISWIZ
71 minut
režija: Uke Hogendejk
Uke Hogendejk
Izabrana filmografija
Danska 2022.
Zadivljujući upad kamere u “život nespreman za snimanje”, sjajni cinéma vérité, vrhunski dokumentarac koji nastaje pred očima gledalaca kroz neprestanu interakciju autora i učesnika.
Mihael Graversen vodi nas na dugo putovanje u prostore svog detinjstva i s kamerom, nenajavljeno upada u kuću svojih roditelja. I dok smo i mi kao gledaoci još uvek iznenađeni autorovim upadom i zbunjenošću oca, gospodina Graversena, i zatečenošću obradovane majke koja pokušava da pred kamerom sredi nered, autor odlučuje da, ne obazirući se na nepripremljene roditelja, dopre do svog pravog skrivenog cilja. Otac i majka su zajedno, ali žive odvojene živote i sve deluje pomalo sumorno i nepopravljivo. Davno, kada je njihov sin bio dečak, za njih se život naglo i dramatično promenio. Nekoliko godina dečak je lebdeo između života i smrti, a ta nepodnošljiva pretnja tragičnog ishoda potpuno je razdvojila roditelje i gotovo ugasila njihovu vezu. Ovaj film je priča o pokušajima razumevanja i pomirenja, ali je ujedno uzbudljivo svedočanstvo o veličanstvenoj moći dokumentarnog filma. Zahvaljujući retko viđenom isceliteljskom prisustvu kamere, pred ocem i majkom se otvara novi unutrašnli prostor za promenu. Gospodin Graversen dozvoljava sebi da ponovo pokaže ljubav prema svojoj ženi i da oboje zajedno krenu putem isceljenja svoje patnje i gorčine. Ovaj film je dvostruka pobeda autora – ostvarenje sna svakog deteta na svetu - da ljubav oca i majke stvara dom, i ispunjenje sna posvećenog dokumentariste – da kamerom i filmom iskreno dotakne stvarni život.
Duhovito, osećajano i jedinstveno svedočanstvo o dubokim vezama porodice, ali i o procesu u kome se film i realnost uzajamno oblikuju. Sjajni manifest dokumentarizma!
Rođen 1980. u gradiću Tender u Danskoj. Završio je Nacionalnu školu za film i televiziju u Londonu, u Engleskoj 2013. godine. Režira dokumentarne filmove o egzistencijalnim ili društveno relevantnim temama. Filmovi su prikazivani i nagrađivani na brojnim festivalima u Evropi i svetu.
GOSPODIN GRAVERSEN
MR. GRAVERSEN
81 minut
režija: Mihael Graversen
Mihael Graversen
Izabrana filmografija
Švedska, Danska 2023.
Veličanstvena vizuelna poema mladog skandinavskog reditelja Karla Olsona, autora osobenog stila, kojim je očarao publiku „Sedam veličanstvenih“ u stilski izuzetnom filmu „Patrimonijum“. U „Zimskoj sagi“ svoj rediteljski postupak još više razvija i usavršava kreirajući upečatljive prizore uhvaćene dugim, čvrsto fiksiranim, vizuelno složenim kadrovima-scenama sa akterima zarobljenim u vremenu i prostoru.
“Zimska saga” je širom Skandinavije poznata švedska pesma iz osamdesetih, poetska varijanta melanholične zimske himne Švedske. Karl Olson transponuje stihove pesme u 24 prizora snimljena po celoj Švedskoj tokom duge, mračne zime. Ova impozantna freska zemlje zarobljene hladnoćom i ljudi pritisnutih melanholijom razvija se u maestralno kreirani kolektivni portret jedne nacije u najširem opsegu generacija, društvenih slojeva, dešavanja i vizuelnog okruženja. Kako se razvija pred nama film diskretno, ali sve izrazitije postaje moderna vizuelna skandinavska bajka o kraljevstvu zavejanom snegom u kojem je vreme stalo. Posmatrani uvek sa precizno izabrane distance, intenzivnog, duboko pulsirajućeg ritma ovi očaravajući prizori nas uvlače u taj melanholični svet i mračna stanja nordijske duše u tami beskrajno dugih noći. Ali ovom posmatranju ne izmiče ni istančano osećanje za socijalnu analizu i težinu egzistencijalnih pitanja o smislu svega. Autorska elegancija i besprekorni vizuelni postupak integrišu i duboko razumevanje ljudi koji se nalaze pred kamerom ispunjeni osećanjem da slobodno budu ono što jesu.
U začudnim, očaravajućim, uznemirujućim, prizorima nečujno su prisutni stihovi refrena kultne „Zimske sage“: „Tada nastupa velika melanholija, a sa mora duva ledeni, sumorni vetar“.
Karl Olson je rođen 1984. u Kalamaru u Švedskoj. Živi u Kopenhagenu i radi uglavnom u Danskoj i Švedskoj kao reditelj. Studirao od 2009. do 2013. režiju dokumentarnog filma na Danskoj nacionalnoj filmskoj školi (Den Danske Filmskole) u Kopenhagenu. Usavršavao se na Akademiji dramskih umetnosti (Dramatiska Institutet) u Stokholmu. Godine 2014, Karl Oslon je nominovan za Dansku nagradu akademije (Nagrada Robert) za svoj diplomski film „Blessed be this Place“. Film je osvojio nekoliko međunarodnih nagrada.
ZIMSKA SAGA
VINTERSAGA
81 minut
režija: Karl Olson
Karl Olson
Izabrana filmografija
Velika Britanija 2023.
Nagrađivan BAFTA nagradom, engleski autor Kristofer Moris kreira jedan od najneobičnijih, umetnički superiornih ovogodišnjih kreativnih dokumentarnih filmova. Film koji poziva da zaboravite uobičajene narativne konstrukcije, da zaboravite gotovo obavezna antropocentrična dešavanja i prepustite se dubokom iskonskom ritmu kojim pulsira planeta.
Nebrojeno ljudi doživljava duboko tragično razaranje sveta i prirode, a istovremeno očaj zbog nemoći da se tome suprotstave. Ovo je veličanstveni film istinske nade, koji nas uvodi u vremenske tokove šire i obuhvatnije od ljudskog vremena na koje nas samo povremeno podseća glas autora. Film je hrabra i beskompromisna intencija da se jedan usamljeni glas i jedan sjajni dokumentarac hrabro suprotstave mračnim silama destrukcije. Autor nas postavlja na jedinstveno mesto u zapadnom Kornvolu, na samom jugu Engleske, gde u slikovitom pejsažu stoji usamljeni monolit star oko 4000 godina kao svedok vremena u njegovom cikličnom kretanju kroz godišnja doba. Kao u kultnoj Kjubrikovoj “Odiseji u svemiru 2001.” i ovaj monolit doživljavamo kao prisutvo neke, našem svetu nepoznate, inteligencije sposobne da prenosi impulse promene. Prateći život jednog polja između dva zimska solsticija, kroz kadrove briljantno uhvaćenog spektra svetlosnih štimunga mi uranjamo u božansku lepotu prirode oblikovane transcedentnim silama. Tananim okom posmatrača uočene promene sveprisutnog života i svetlosti tokom jednog godišnjeg ciklusa zabeležene su i ocrtane u tempu koji smo zaboravili odvojivši se od prirode. U magičnim trenucima uranjanja u očaravajući i neproziran svet kome pripadamo, autor zadivljujuće kreira doživljaj ritma vremena u kom pulsiraju dugi i spori otkucaji svemira i iskona.
Ovo je isceljujuća vremenska kapasula u kojoj možemo da zastanemo i razmislimo da bismo pronašli put da izađemo iz sveopšte jurnjave sveta.
Rođen u Njuportu u Velsu, Velika Britanija 1963. godine. Studirao grafički dizajn na Njuport art koledžu (1981-1985). Studirao film na Kraljevskom koledžu umetnosti (Royal College of Art) u Londonu. Radio je za BBC u Londonu i Kardifu (1989-2003) kao reditelj dokumentarnih filmova, producent i izvršni producent. Njegova karijera na radiju i televiziji obuhvata dramski program i reklame, ali prvenstveno dokumentarne filmove. Posle BBC-a 2003. godine, radi kao profesor, nezavisni dokumentarista i konsultant za dugometražne dokumentarne filmove. Radio je kao profesor na Njuport filmskoj školi (2003-2015) postavio i vodio prvi trogodišnji kurs dokumentarnog filma u Velikoj Britaniji. Od 2009. do 2011. bio je direktor Njuport filmske škole (koju je početkom 1960-ih osnovao i vodio Džon Grirson - osnivač pokreta dokumentarnog filma u Velikoj Britaniji) i dobio je katedru kao profesor prakse dokumentarnog filma (2011). Moris je bio direktor Škole za film i televiziju na Univerzitetu Falmut, Kornvol (2015-2020). Od 2020. Potpuno se posvetio snimanju filmova.
GODINA U POLJU
A YEAR IN A FIELD
86 minuta
režija: Kristofer Moris
Kristofer Moris
Izabrana filmografija
Švajcarska, Srbija 2023.
Ovo je film koji je nastao iz jedinstvenog i neočekivanog ugla, iz iskustva autora koji je istovremeno srpski reditelj i oficir švajcarske vojske. Nastao da bi mnogima otkrio da u zemlji čokolade, banaka i sireva u ormanima 150.000 Švajcaraca stoje puške i vojna oprema.
Iznenađujući, duhovit, povremeno ironičan, dirljiv duh ovog filma otkriva Švajcarsku koju ne poznajemo kroz složenost situacija i upitanost druge generacije imigranata nad sopstvenim identitetom u svim njegovim menama i razlikama. Junaci filma, oficiri švajcarske vojske, čiji su roditelji došli iz Tunisa, Šri Lanke i Srbije, otkrivaju kako se oblikuju jedinstveni amalgami kulture i tradicije potekle iz zemalja porekla u spoju sa vrednostima švajcarskog društva i identiteta. Autor, koji je bio ponosni reper pre nego što je postao vojnik, kreira dinamičnu, razigranu dokumentarističku formu pokušavajući na različite načine, i kao narator koji priča svoju ličnu priču i prateći kamerom sjajno izabrane junake, da otkrije šta u stvari znači biti Švajcarac. Kroz niz često zabavnih situacija postepeno počinjemo da razumemo kako banker ili inženjer u sledećem trenutku postaje oficir i razmišlja o komandovanju isto takvim službenicima, profesorima, farmerima trenutno pretvorenim u vojnike. Dok u alpskom pejsažu krave posmatraju prolazak vojske otkrivamo da film diiskretno preispituje smisao vojske u savremenoj Švajcarskoj i nudi neočekivane odgovore.
Sjajan dokumentarac koji nas neprestano iznenađuje neviđenim prizorima i spojevima i pričom koja nam otkriva mnogo o savremenoj Evropi.
Rođen u Badenu, Švajcarska 1980. Studirao istoriju i političke nauke u Cirihu. Radio je kao asistent režije u Gudman teatru u Čikagu, kao grafički dizajner u Cirihu i Pandastorm Pictures u Berlinu. Kao oficir švajcarske vojske učestvovao je u mnogim međunarodnim misijama širom Evrope. Završio je master studije filmske režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 2014. Radio sa Želimirom Žilnikom na dokumentarnim filmovima u Africi i Srbiji. Na doktorskim studijama na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i na Univerzitetu umetnosti u Cirihu gde predaje filmsku umetnost i aktivan je u oblasti umetničkih istraživanja. Njegovi kratki filmovi prikazani su na preko 100 festivala i osvojili su mnoge nagrade. Član je DokSrbije i Académie du Cinéma Suisse.
MOJA ŠVAJCARSKA VOJSKA
MEINE SCHWEIZER ARMEE
77 minuta
režija: Luka Popadić
Luka Popadić
Izabrana filmografija