Švedska, Velika Britanija 2012.
86 minuta
režija: Malik Benđelul
Ovo je uzbudljiva priča o traganju za dokazima o autentičnosti jedne legende i priča o putovanju u nepozanto. Film dramatične kompozicije napetog bioskopskog trilera i sjajno prepletenih finih, dubokih slojeva. „U POTRAZI ZA ŠUGAR MENOM“ je zadivljujući dokument o čudu, svedočanstvo o snazi poezije, priča o proroku koji je pronašao svoje mesto, bajka o izgnanom koga pozivaju da se vrati iz nedođije nepostojanja! Priča koja svojim čudima svedoči o neverovatnim spojevima Afrike i Amerike.
Jedan od najvećih festivalskih i bioskopskih hitova u istoriji savremenog dokumentarizma! Film koji je na svim festivalima širom sveta na kojima je prikazan osvojio nagradu publike kao neodoljivo i prosvetljujuće bioskopsko iskustvo. Pored nagrade koju su mu i u Amsterdamu dodelili gledaoci, proglašen je i za najbolji muzički dokumentarac prestižne IDFE. Nedavno je zvanično nominovan za Oskara, a po nepodeljenom mišljenju i evropske i američke kritike jedan je od najznačajnih kandidata da tu nagradu i osvoji. U Švedskoj je nominovan u sedam kategorija za najveću švedsku godišnju filmsku nagradu Guldbage, počev od nominacija za najbolji film i za najbolji dugometražni dokumentarac.
Ovaj fantastični uspeh filma svakako je zanačajno povezan i sa vrhunskom švedsko-engleskom koprodukcijom u kojoj je nastao - sjajno snimljen, zadivljujućeg zvuka i, najviše od svega, vrhunske montaže i režije mladog švedskog autora Malika Benđelula. U svemu tome važnu ulogu svakako je igrao i producent filma, Sajmon Čin, jedan od najznačajnijih kreativnih producenata u svetu, čiji je ovo treći za redom izuzetno uspešni dokumentarac koji ostvaruje ovakve vrhunske rezultate.
Reč selektora: Neverovatna priča: intervjui, arhivski materijal, rekonstrukcije, tipični američki prizori ulica i restorana Detroita, njegovog grada, a uz sve to izvrsno animirani delovi koji prate njegovu muziku. Kako se on ubio, uperivši pištolj u glavu ili se zaista spalio na sceni?
Rođen je 1977. u Švedskoj. Živi u Stokholmu. Radio kratke i televizijske dokumentarce o muzičkim zvezdama kao što su Elton Džon, Bjork, Sting, Madona, U2. Takođe je radio i kao producent i režiser dokumentarnog serijala „Kobra“ švedske državne televizije SVT.
U POTRAZI ZA ŠUGAR MENOM, 2012.
Belgija, Francuska, Maroko 2012
93 minuta
režija: Žerom le Mer
Jedinstvena antropološka studija, film koji nas vodi na vrhove marokanskih planina do mesta gde prestaju putevi da bi otkrio svet nedotaknut i nezagađen savremenim tehnologijama i problemima koje one donose. Svet jednostavnih ljudskih problema i odnosa, onakav kakav na tom mestu postoji duže od sećanja njegovih nastarijih stanovnika. U taj zaštićeni svet u harmoniji s predivnom i surovom prirodom koja ga okružuje, nenajvljeno ulaze ogromni kamioni, metalne konstrukcije, kilometri kablova, urlanje mašina donoseći nešto bez čega je nama nemoguće da zamislimo postojanje savremene civilizacije – struju.
Ovaj film, najviše od svega, svedoči o prvim susretima sa fundamentalnim elementom razvijenog sveta koji je za nas postao davno svakodnevica. Iza jednostavnog, a začudnog pitanja “ČAJ ILI STRUJA” krije se duhovito i nadahnuto suočavanje sa nekim od lica savremene civilizacije, tačnije preispitivanje vrednosti koje one donosi. Junaci ovog filma neposredno mogu da vide ono što je nama uskraćeno – šta im donosi, a šta im oduzima i menja to novo, agresivnim upadom u njihov svet.
Film koji je osvojio brojna priznanja, bio nominovan za evropskog Oskara i koji ne prestaje da privlači, iznenađuje i zabavlja publiku na vodećim festivalima. Zadivljujući podvig autora Žeroma le Mera i njegove požrtvovane ekipe. Ovi posvećeni dokumentaristi su se uspeli kozjim stazama da zabeleže predivne prizore, ali i da otkriju vrh sa koga se preciznije vidi svet iz koga su došli.
Reč selektora: Potrebno je vreme i strpljenje, humor i ljubav, posvećenost i poštovanje da bi se napravio film toliko ispunjen dostojanstvom i preispitivanjem osnova civilizacije.
Rođen u Liježu, u Belgiji 1969. Studirao žurnalizam i komunikacije na Slobodnom briselskom univerzitetu (Université libre de Bruxelles). Nakon toga, 1995. završio akademiju vizuelnih umetnosti (Institut des arts de diffusion). Nakon akademije režirao kratke filmove i radio kao asistent režije. Za televiziju je 1999. režirao osam epizoda serije “Belgijsko leto” emitovane na na televiziji “Kanal plus” (Canal+). Od 2000. posvećen je dugometražnom dokumentarnom filmu. Film “Gde je ljubav pod palmama?” 2007. bio je nominovan za Nagradu Evropske filmske akademije, baš kao i “Čaj i struja“ pet godina kasnije. Snimio je i igrani film 2011. u stilu televizijskih realiti programa, “Veliko putovanje”, premijerno prikazan na festivalu u Roterdamu.
VOLTER ME NE INTERESUJE (Volter ne m’intéresse pas), 2003.
JEDAN DAN, JEDAN ŽIVOT (Un jour, une vie), 2004.
GDE JE LJUBAV U OAZI PALMI? (Ou est l’amour dans la palmeraie?), 2007.
LE GRAND TOUR, 2011.
ČAJ ILI STRUJA (Le thé ou électricité), 2012.
Bugarska, Hrvatska, Nemačka 2012.
75 minuta
režija: Ilijan Metev
Dvomilionski grad Sofija predstavljen kao nerazmrsivi lavirint kojim krstare, čini se, izgubljena i zaboravljena, jedna od samo trinaest kola hitne pomoći koliko ih ukupno ima. Priča koja je fokusirana na harizmatičnu trojku, posadu tih kola čije su misije spasavanja dramatično ugrožene komplikovanim okolnostima u kojima se odvijaju. Uprkos svemu, njihova energičnost, smisao za humor, saosećajnost i požrtvovanost ne napuštaju mali prostor koji su prinuđeni da dele iz dana u dan. Jedan lekar, medicinska sestra i mladi vozač kao sjajno uigrana trojka svojim umornim licima, diskretno ozarenim teško primetnim unutrašnjim sjajem neimenovanih heroja, prenose težinu i apsurd drama koje se dešavaju oko njih.
Tokom dve godine autor je bio stalno prisutni svedok napornih dugotrajnih smena svojih junaka. Prefinjeno dokumentarističko ostvarenje „POSLEDNJA KOLA HITNE U SOFIJI” delo je mladog bugarskog režisera Ilijana Meteva, đaka jedne od najboljih britanskih škola dokumentarizma. Ovo britko ostvarenje, majstorski režirano, svoju premijeru imalo je na festivalu u Kanu. Nagradu za najbolji dokumentarac osvojio je na velikom festivalu u Karlovim Varima i odatle započelo svoj uspešni put po mnogobrojnim festivalima širom sveta.
Ovaj izuzetni dokumentarac biranim sredstvima preciznog i doslednog minimalističkog filmskog postupaka, postepeno gradi sve širu i širu sliku sveta obojenog tamnim tonovima, ali začinjenog oporim humorom i toplinom.
Reč selektora: To je impresivno snažan minimalistički rad, jednostavno maestralno urađen. Pratio sam film kroz čitav proces nastanka i bio sa ovim sjajnim ljudima.
Rođen u Bugarskoj 1981. Kao tinejdžer je živeo u Nemačkoj, gde je imao ambiciju da postane violinista; svirao je klasiku na nemačkom radiju. Na studijama slikarstva na Londonskom univerzitetu umetnosti (Central Saint Martins) eksperimentisao sa 16mm filmom. Zatim 2008. završio studije na britanskoj Nacionalnoj filmskoj i televizijskoj školi (NFTS).
GOLEŠEVO (Голешово), 2008.
POSLEDNJA KOLA HITNE U SOFIJI (Последната линейка на София), 2012.
Švedska, Danska 2012.
107 minuta
režija: Kristina Lindstrem i Mod Nikander
Ulof Palme – jedna od ikona XX veka. Podjednako prisutan kao učesnik u različitim dešavanjima, na značajnim švedskim i međunarodnim skupovima, u medijima, od kojih su televizija i film najviše isticale njegovu harizmatičnost, elokvenciju i duhovitost. Zahvaljujući Palmeu, Švedska je bitno uticala na neke od glavnih političkih tokova u svetu od kraja šezdesetih, sve do 1986. Briljantan u nastupima, vođen gorljivim entuzijazmom i vizijama boljeg, pravednijeg sveta, na sve, i pristalice i protivnike, je ostavljao izrazit utisak. Obožavali su mnogi, ne samo u Švedskoj, Skandinaviji i Evropi, ali je imao i neprijatelje koji su ga isto toliko intenzivno mrzeli.
Ovo je film vrlo preciznog narativnog toka i slobodno razigranih najrazličitijih vizuelnih materijala. Izuzetni, nagrađivani montažer Nils Pag Andersen, sa još nekoliko saradnika montažera, kao najznačajniji kreativni saradnik režiserskog para Mod Nikader i Kristina Lindstrem, stvorio je složenu mozaičku strukturu. Film je promišljena kombinacija arhivskih reporterskih snimka, delova starih televizijskih emisija, inserata iz filmova, dragocenih, intimnih porodičnih snimaka i svedočanstava svih najznačajnijih osoba povezanih s Palmeom. U tom obilju različitih vizura otkriva se bogata, slojevita i moćna javna, politička figura obojena jednostavnošću intimnog i privatnog.
Ovaj dokumentarac je bio, i još uvek jeste, najveći bioskopski hit od vremena sedamdesetih. Premijera je bila u septembru i dogodila se u 110 bioskopa širom Švedske, a broj gledalaca je prevazišao holivudske aktuelne hitove. I to ne samo zbog toga što je tema izuzetno značajna za sve nordijske zemlje, već i zbog toga što se radi o vizuelno atraktivnoj, dinamičnoj, uzbudljivoj i elegantnoj filmovanoj biografiji jednog od ljudi koji su obeležili XX vek. To je priča o jednoj sjajnoj epohi i o svetu kakvog danas teško možemo i da zamislimo.
Reč selektora: Jedinstveni montažni balans arhivskog materijala, intervjua, anegdota o Palmeu DOPUNJEN opisom čoveka koji je imao viziju demokratije i jednakih socijalnih mogućnosti, odličnog govornika, a ponekad i prilično arogantnog političara.
Mod NikanderRođena je 1960. Započela je karijeru kao fotograf; imala je nekoliko izložbi i objavljivala foto monografije. Sredinom devedesetih počela je da snima filmove i da radi za televizuju. Sarađivala s Kristinom Lindstrem kao snimatelj - reporter na serijama “Elbil” and “Kobra”. Predavala montažu na švedskoj filmskoj akademiji u Stokholmu (Dramatiska Institutet) tokom 2003-04. godine. Drži seminere o radu na dokumentarnom filmu. Izabrana filmografijaSOBA ZA ZABRINUTE DUŠE |
Kristina LindstremRođena 1957. u Sundbibergu, gradiću na obodu Stokholma u Švedskoj. Pisac, novinar i filmski autor. Završila Školu novinarstva u Geteborgu 1979. Radila je u informativnom programu i bila je producent u uređivačkom savetu švedskog nacionalnog radija od 1984. do 1994. Na švedskoj nacionalnoj televiziji SVT je od 1994. kao producent. U periodu od 2000. do 2010. radila je kao glavni urednik redakcije za kulturu. Pokrenula je i uređivala „Kulturne vesti“, „Kobru“, „Najgori jezik“ kao neke od inovativnih programa. Radila je dokumentarne emisije za radio i televiziju. Izabrana filmografijaPALME, 2012. |
Finska, 2012.
86 minuta
režija: Kimo Koskela
Priča o harmonici koja je prestala da bude harmonika. Priča o harmonikašu koji je odlučio da voli harmoniku, pod uslovom da ne bude harmonikaš. Priča o zvucima i muzici oslobođenoj stega konvencionalnog i očekivanog. Zaglušujući sudar strasti, buke, harmonije, disharmonije, uzvika i uzdaha. Avangardni finski umetnik, poznat i beogradskoj publici, Kimo Pohjonen vodi nas u uzbudljive avanture traganja i stvaranja jedinstvenih kompozicija u kojima pulsira svet u ritmu njegovog sviranja. Ovaj vanserijski muzičar svoju prodornu elektro-harmoniku pretvara u instrument koji komunicira s naizgled nespojivim muzičkim pravcima, a u njegovim rukama ona postaje začudni objekat koji nas zadivljuje svojim formama.
Maštoviti finski režiser, snimatelj i autor brojnih muzičkih video radova, Kimo Koskela, dokumentarac o avangardnom umetniku gradi kao vizuelnu i zvučnu igru, pokušavajaći da pre svega izrazi neobuzdani i beskompromisno nekonvencionalni duh svog aktera. Ovo je pre svega priča o prepuštanju naslućenim unutrašnjim tokovima, vera u moć iracionalnog i intuitivnog. Od belih, ledenih nordijskih površina, do afričkih sela u sred nabujale vegetacije, autor pokušava da otkije autentične osnove fascinantne erupcije kreativnosti Kima Pohjonena.
Prodorni zvuci, muzika puna strasti i nekonvencijalni svirač na harmonici osnovni su sastojci ovog izuzetno neobičnog muzičkog dokumentarca sa pravom dozom finske ludosti!
Reč selektora: Finski, da, što znači pomalo otkačen ili bar pun izneneđenja i ekspresionističkog, snažnog prikaza stila velikog umetnika. Muzika, dame i gospodo.
Rođen 1960. Bavi se filmom, fotografijom i videom od ranih osamdesetih. Sarađivao sa više značajnih finskih pionira video arta. Imao veliki broj fotografskih izložbi od 1985. do 2010. u Finskoj i inostranstvu. Posebno se posvetio kratkim filmovima igre, muzičkim video radovima, performansima i instalacijama. Nagrađivan za fotografije, filmove i video radove.
STILL NOT THERE, 1996.
SOUNDBREAKER, 2012.
Švajcarska, 2012.
90 minuta
režija: Manuel fon Štirler
Magija iskonskog putovanja kroz snežno bele zimske predele. Ispunjeni strašću, sredovečni Švajcarac i mlada Francuskinja s nezaboravnom crvenom kapom hodaju šest stotina kilometara praćeni svitom od četiri psa, tri magarca i osamsto ovaca. Ova uzbudljiva odiseja, kao iz prastarih vremena, dešava se u jednom od visoko razvijenih delova Evrope, u Švajcarskoj. Avantura koja se prati bez daha, satkana od drame, lepote i topline u ritmu nezadrživog kretanja hatizmatičnih protagonista. Film koji nam otkriva istinske nomade u borbi s vetrovima i vejavicama, u potrazi za putevima u bespuću, za travom pod snegom, za zaklonom na ivicama šuma, za vatrom. Niz poetičnih jednostavnih trenutaka koji se pred nama spajaju u epska sagu o večitim seobama i traganju.
Ovaj očaravajući dokumentarac imao je svoju premijeru na Berlinskom festivalu, da bi nakon toga bio prikazivan i nagrađivan na nizu najznačajnijih evropskih i svetskih festivala. Svoje bioskopske premijere tek što je imao u Švajcarskoj, Nemačkoj i Austriji, a početkom februara počinje prikazivanje u Francuskoj. Dobitnik aktuelnog evropskog Oskara za najbolji dokumentarni film, zaista je spoj vrhunske režije, kamere, montaže i zvuka. Iako debitantsko ostvarenje švajcarskog režisera Manuela fon Štirlera, prefinjenim stilom i preciznim postupcima svakako prevazilazi očekivanja za prvi film. Razlog je izvesno u činjenici da se autor već dugo bavi muzikom i da je već izgrdio svoj umetnički profil. Otuda za nas stvara impresivnu muziku slika i prizora zadivljujućeg ritma koji pulsira u junacima, u kretanju i iskonskom doživljaju prirode.
Veliki moderni dokumentarac, posvećen malim ljudima, koji veštinom autora, ekskluzivno za filmske gledaoce, postaju heroji davno zaboravljenih vremena. Veličanstvena himna slobodi.
Reč selektora: Da li znate šta je “transhumancija”? Ovaj film vam o govori o tome u društvu para harazmatičnih junaka i mnoštva četvoronožnih zvezda…
Rođen u Lozani, u Švajcarskoj 1968. Studirao trobon na muzičkoj akademiji i u Školu za džez i savremenu muziku u Lozani. Nastupao je sa širokim repertoarom od klasike do džeza i savremene muzike. Svirao je sa nekim od najznačajnijih evropskih džez muzičara i grupa. Komponuje muziku za pozorište i za scenske nastupe. Sa Arturom Besonom osniva grupu “DUO MATO Kompanija”. Sarađivali su sa nekim od najpoznatijih pozorišnih režisera u Švajcarskoj. S porodicom je proveo dve godine na nomadskim putovanjima po Bliskom Istoku, Iranu, Istočnoj Evropi, Islandu, Južnoj Americi. To mu je dalo mogućnost da ponovo otkrije staru strast prema snimanju i da tako napravi nekoliko privatnih filmova, što ga je dovelo do profesionalnog filma. Tokom 2008. počeo je rad na “Zimskim nomadima”.
ZIMSKI NOMADI (Hiver Nomade), 2012.
Republika Češka, 2012.
83 minuta
režija: Helena Treštikova
Prvi let u svemir. Televizor i televizija kao fetiš i čudo. Socijalizam, polet, optimizam. Omiljeni pop pevač kao zvezda i ikona. Let na Mesec. Pad socijalizma. Veliki istorijski događaji i značajni porodični trenuci zabeleženi novim pismom – filmom. Svi ovi nezaboravni prizori urezani su u kolektivno pamćenje kao simbol epohe koju zovemo XX vek. U ovaj široki okvir studije jednog vremena Helena Treštikova smešta divnu i toplu hroniku jedne obične češke porodice, ispričanu kao da se radi o junacima čuvenih filmova Mencla i Formana. Mali svet džangrizavih baba, prvog zuba, stanovanja pored gradskog bazena, prvog socijalističkog automobila, rođendana, beba.
Dva hroničara beleže jednostavne male događaje u kojima se osvaja “PRIVATNI SVEMIR” – Treštikova, koja dokumentuje život porodice od trenutka rađanja prve bebe, tačno pre 37 godina i mladi otac porodice vođen prosvetljujućom intuicijom da beleži kratke crtice svega što oseća da je važno. I ta dva hroničara udružuju se posle gotovo četiri decenije da sagledaju složenost, značaj i blistavi sjaj svojih jednostavnih zabeleški svakodnevice. Ovaj film je dokument o tom jedinstvenom spoju u kome se rađa poezija i kao u nekoj alhemijskoj peći otpadaju sagoreli delovi da bi pred nama zablistali dragoceni komadi neprolaznih vrednosti.
Ovo je svakako najneobičnija priča o osvajanju svemira ikada ispričana., ali najviše od svega - zadivljujući dokumentaristički podvig: čitava jedna epoha, gotovo čitav život jedne porodice i čitav život jednog mladog čoveka, od rođenja do njegove 37 godine, obuhvaćeni jednim jedinim autorskim filmom. Veličanstvena pohvala hroničarima i hronikama, dokumentu i dokumentaristima.
Reč selektora:Život jedne obične češke porodice sa mamom (Janom) i tatom (Peterom) i troje dece – dečakom Honzom i dve devojčice, Evom i Anom. Vrhunski urađen, s toplinom, sa originalnim narativnim rešenjima i s jednom nezaboravnom verzijom pesme “Give Peace a Chance”.
Jedna od najznačajnijih i najproduktivnijih čeških i evropskih dokumentarista. Tokom 35 godina režirala je preko četrdeset filmova. Helena Treštikova je rođena 22. juna 1949. u Pragu. Diplomirala je režiju dokumentarnog filma na praškoj filmskoj akademiji FAMU. Svoju najvažniju autorsku odluku donela je 1980. kada je počela da prati životne priče ljudi u dugom vremenskom periodu. Tokom narednih šest godina posvetila se snimanju svakodnevnih života nekoliko mladih parova od trenutka njihovog venčanja. Rezultat se pojavio 1987. u formi šestodelne televizijske serije “Bračne priće” (“Manželské etudy”) i još dva dugometražna filma. Zajedno s filmskim kolegama i sa sociolozima 1991. osniva fondaciju “Film i sociologija” sa ciljem da se pruži nova perspektiva društva posle velikih političkih promena. Ujedno započinje ciklus pet dugotrajnih filmskih projekata koji prate životne priče mladih delikvenata pod imenom “Reci mi nešto o sebi” (“Řekni mi něco o sobě”). Najčuveniji film iz tog ciklusa je “Rene” koji je završen 2008. i nagrađen je nagradom Evropske filmske akademije. Zajedno sa svojim mužem, publicistom Mihaelom Treštikom, 1994. osnovala je fondaciju “Čovek i vreme” koja je namenjena dugotrajnim projektima i filmovima koji odražavaju vreme, njegovo proticanje i promene koje donosi. Tokom 1996. počela je da prati različite žene kao junakinje za svoj novi ciklus “Žene na ivici novog milenijuma”. Najznačajniji film tog projekta zove se “Katka” i završen je 2010. Od 2002. počinje da se bavi pedagoškim radom na odseku za dokumentarni film na FAMU. Neprekidno radi na svojim filmovima.
S LJUBAVLJU (Z lásky), 1987.
TRAŽENJE PUTA (Hledání cest), 1988.
SLATKI VEK (Sladké století), 1997.
LJUDI, VOLIM VAS! (Lidé, mám vás rád!), 1998.
HITLER, STALJIN I JA (Hitler, Stalin a já), 2001.
MARCELA, 2006.
RENE (René), 2008.
KATKA, 2010.
PRIVATNI SVEMIR (Soukromý vesmír), 2012.