Danska, Kanada, 2018.
89 minuta
režija: Kristi Garland

Šta Vala hoće“ je dokumentarac napravljen kao priča o buri i, podjednako, kao film koji je i izaziva. Od premijere na Berlinskom festivalu i Specijalne nagrade žirija na Hot Docs-u, priča o neukrotivoj devojci Vali neodoljivo privlači interesovanje svih svetskih festivala.

„Šta Vala hoće“ savršeno je i gotovo univerzalno pitanje koje postavlja ovaj iznenađujući dokumentarac. Pitanje koje postavljaju same i koje se postavlja za sve tinejdžerke sveta. Pitanje na koje teško da iko može da dâ odgovor koji zadovoljava, pitanje koje u sebi krije sve – pobunu i ljubav, odbijanje i prihvatanje, odlazak i dolazak istovremeno. Kada se s tim unutrašnjim kovitlacima i burama spoji drastično okruženje bremenito stalnim nasiljem i pretnjama, već uzburkana devojka se pretvara u vulkan koji svakog trenutka preti erupcijom. U večitom getu u kojem živi, iz koga kao da nikom nema izlaska, sve to čemu se Vala strastveno divi je povezano s nasiljem, a istovremeno za nju i sve njoj bliske vrhunski heroizam. Njena majka koja izlazi iz zatvora jedan joj je od glavnih uzora. Vala sanja da svoju ogromnu energiju pretvori u bespoštednu borbu za ideale koji su smisao njenog života. Ali najviše što može da pokuša je da postane pripadnik specijalnog obezbeđenja geta, uprkos protivljenja svih koji su joj bliski. U sudarima sa stalnim preprekama i predrasudama Vala upisuje specijalnu policijsku školu i suočava se sa izuzetno zahtevnom i često surovom obukom, namenjenoj da iz nje izađu samo oni najjači i najuporniji. I tada počinje za nju potpuno nova i neočekivana drama i stvarna, velika borba.

Vrhunski dokumentaristički poduhvat koji je za rediteljku i snimateljku Kristi Garland značio neizvesnu šestogodišnju avanturu koja je počela praćenjem buntovne devojčice od 15 godina u palestinskom getu na Zapadnoj obali. Prodirući kamerom u često zabranjene ili nikad snimljene prostore, beskompromisna autorka je napravila priču o dramatičnoj borbi i sazrevanju devojke koja mora da pobedi sebe da bi mogla da pogleda u lice realnosti, ali svakako najviše od svega impresivni dokument o sadašnjem turbulentnom svetu i mladima u njemu.

http://murmurfilm.com/what-walaa-wants/

Kristi Garland

Režiserka koja je odrasla u Londonu i koja je uglavnom bez prestanka poslednjih 15 godina provela na snimanjima, na festivalima ili u montaži. Kristi Garland je režirala nagrađivane i pozitivno ocenjene dugometražne dokumentarne i kratkometražne igrane filmove. Živi u Torontu i često učestvuje u koprodukcijama sa nordijskim zemljama. Filmovi Kristi Garland, koji pružaju snažan dramski utisak, dirljivu transformaciju karaktera i obrađuju univerzalno osetljive teme, u distribuciji su širom sveta.

Izabrana filmografija

• Šta Vala hoće (What Walaa Wants), 2018.
• Glavu gore (Cheer Up), 2016.
• Ptičica kopile peva najljupkiju pesmu (The Bastard Sings the Sweetest Song), 2012.
• Otirač (Doormat), 2008.

Holandija. 2018.
86 minuta
režija: Hedi Honigman

Najnovije ostvarenje jedne od najznačajnijih svetskih autorki, Hedi Hongman, jeste neobična priča o večitom prijateljstvu čoveka i psa. U spoju sa vrhunskim autorskim postupcima ova neodoljivo privlačna tema pretvorena je u dokumentarac koji je u kratkom periodu posle premijere uspeo da stigne do brojnih festivala širom planete, da bude prikazan u Muzeju savremene umetnosti u Njujorku i da svuda postane miljenik festivalske publike.

Neposredan povod koji je pokrenuo čitav projekat bio je umirujući kadar jedne dramatične reklame u kome pas lizanjem pobeđuje košmare vojnika sa posttraumatskim sindromom. Videvši dirljivi prizor i sećajući se svojih najranijih iskustava sa psima kada je bila devojčica, Hedi Honigman je, sledeći svoju nepogrešivu intuiciju dokumentariste, odlučila da istraži šta sve to psi mogu i koliko neočekivano mnogo pomažu ljudima i tamo gde je čovek potpuno nemoćan. Ispričana jednostavno i direktno, kako i priliči glavnim herojima, sa istinskom empatijom i toplinom, ovo je priča o šest posebnih prijatelja koji svojom inteligencijom, veštinom, znanjem, požrtvovanošću i odanošću demonstriraju fantastične sposobnosti. Ova bića velikog srca Hedi Honigman s pravom predstavlja kao zadivljujuće osobe dostojne poštovanja. Ona vrlo delikatno prepliće svedočanstva šest vlasnika koji svoj život gotovo da ne mogu ni da zamisle bez svojih najbližih prijatelja jednostavnih psećih imena: Kaiko, Kaj, Misi, Mister, Juta i Maker. Kroz priče, koje ponekad liče na iskonske bajke i legende, i kroz naizgled jednostavne svakodnevne situacije, sve više i više otkrivamo koliko su impresivni podvizi pasa, ali i koliko su duboke veze između njih i ljudi sa kojima žive.

Očaravajući postupak Hedi Honigman je njena uvek prijatna, delikatna i direktna komunikacija sa osobama koje prati i sa kojima razgovara, pokazujući uvek duboko poštovanje, obzirnost i iskreno poverenje, s merom koja čini da to postaje uzajamno. Ona je autor koji preispituje samog sebe razmišljajući o svetu o kome govori, uvek odlučna da priče ispriča bez ikakve romantizacije i sentimentalizma.

http://grasshopperfilm.com/film/buddy/

Finska, Belgija, Nemačka, 2019.
73 minuta
režija: Reta Huhtanen

„Atos i Amin” istaknut kao film pozvan da otvori velike festivale, kao što su Doc Point u Helsinkiju i Visions du Réel u Nionu, jeste sigurno dokumentarac koji je značajno obeležio početak 2019. godine.

Očaravajuća magija detinjstva. Beskrajna upitanost nad listom, žabom, mračnom rupom. Slučajni susreti koji postaju najvažniji na svetu. Igre koje su najzabavnija i najozbiljnija stvar. Radoznalost, smeh, suze, nezamislivo postojana iskrenost. Zadivljena i privučena pričama svog sestrića Atosa, mlada finska autorka, Reta Huhtanen, je odlučila da tu jedinstvenost dečjeg sveta dokumentuje, pokušavajući da kreira tu posebnu vizuru svojih malih junaka. U njen rad, umnogome nalik neodoljivoj epizodičnosti dečijih susreta i igara, upliće se još jedan važan element – Molenbek. Prvo kao predgrađe Brisela u kojem žive Atos i njegovi drugovi, a onda u jednom trenutku, neočekivano, on postaje medijski najprisutnija tačka na mapi Evrope. Ti dramatični događaji se dešavaju negde u pozadini dečjeg sveta, ali bitno utiču na njihova nova, važna filozofska razmišljanja. Okružen muslimanima, što je i njegov najbolji drug Amin, Atos se pita šta je to “musliman”, a saznajući sve više, dolazi do pitanja Boga, zbog koga svet često postaje poprište bitaka kojima nema kraja. Najvažnija pitanja počinju da muče jednog šestogodišnjeg dečaka i on kreće u neobičnu potragu i dijalog s bogovima.

Mlada autorka i sjajni snimatelj Hanu-Peka Vitkainen, koji je i producent filma, zadivljujuće uspešno postali su deo dečjeg sveta, potpuno kreirajući kadrove i scene onako kako ih deca vide i doživljavaju. Kamera je deo igre – trči, sakriva se, uvek je usred najvažnijeg dešavanja i uvek je diskretna i gotovo neprimetna. Reta Huhtanen je, u duhu vrhunskih finskih dokumentaraca, kreirala film dinamične, razigrane strukture u kojoj posebno mesto imaju žive slike bogova koje zabavno i duhovito predstavlja glavni junak. „Atos i Amin” je veličanstveni dokumentarac koji pričajući o uzbudljivim malim svetovima otkriva duboke istine o svetu velikih.

http://www.clindoeilfilms.be/portfolio-item/aatos-and-the-world/

Austrija, 2019.
115 minuta
režija: Nikolaus Gejrhalter

Ovo je zadivljujući film jednog od najvećih majstora modernog dokumentarnog filma koji je premijeru imao na Berlinskom festivalu. Snimljen Gejrhalterovim osobenim rediteljskim i snimateljskim stilom, ovo je svakako jedan od najznačajnijih filmova koji nas svojom snagom i monumentalnošću uvodi u najaktuelnija razmišljanja o savremenom svetu i sudbini planete i čovečanstva.

Podatak, koji impresionira i užasava istovremeno, da „ljudi pomere 156 miliona tona stena i zemlje dnevno, što čini da je čovečanstvo najodlučniji geološki faktor našeg vremena“ pokrenuo je ovaj vanserijski filmski projekat, planetarni pohod u prostore kosmičkih promena. „Zemlja“ bi mogla da se doživi kao prava autorska nadgradnja Gejrhalterovog prethodnog velikog rada „Homo sapiens“. Međutim, za razliku od opominjuće postapokaliptične vizije planete na kojoj otkrivamo monumentalne i opominjuće ljudske tragove u „Homo sapiensu“, ovo je sada grandiozni prikaz ljudskih sveobuhvatnih poduhvata. Oni kao kolonije mrava na najrazličitije načine oblikuju zemlju na kojoj stojimo i na kojoj se uzdiže priroda i čitav ljudskom rukom stvoreni svet. Gejrhalter svojim studioznim posmatranjem ovoga puta usmerava našu pažnju i razmišljanja na prizore nesagledivo opsežnih zahvata kojima armije kopača, bušača, rezača i lomilaca kamena, pojačane ogromnim neumornim mašinerijama, svakodnevno menjaju lice Zemlje. O svom radu, potpuno nesvesni njegovog globalnog učinka, pasionirani, posvećeni akteri pomeranja brda i planina svedoče na različitim jezicima sveta. U pažljivo umetnutim kadrovima između fascinantnih studija širokih prostora najbolji od tih majstora slave svoje podvige dajući ljudski ton zabrinjavajuće nesagledivoj geološkoj apokalipsi.

Nikolaus Gejrhalter kreira „Zemlju“ kao maestralni film moćnih vizuelnih impresija koje, iako autentično dokumentarne, na velikom bioskopskom platnu postaju prizori naučno-fantastičnih filmova. Od prvih kadrova pejzaži izgledaju kao sa drugih planeta, a kopovi, jame i podzemni horizonti postaju prostori u kojima se mašine pred nama pretvaraju u samokontrolišuće robote dalekih svemirskih kolonija. Sniman pogledom koji je često kao sa nekog satelita, ovaj film kreira jedinstveno viđenje planete koja se postepeno pretvara u apstraktne likovne prizore lišene intenzivnih boja.

http://erde-film.at/english