SLEPE LJUBAVI
SLEPÉ LÁSKY

Slovačka, 2008.
77 minuta
režija: Juraj Lehotski

Lirski mozaik sačinjen od četiri različite priče o četvoro ljudi i o četiri vrste ljubavi. Osobenost ovog filma je u tome što su i junaci slepi kao i njihove ljubavi. Nastajao u periodu od skoro pet godina, ovaj film nas uvodi u teško dostupne, intimne svetove osoba koje gledanje zamenjuju naglašenom osetljivošću preostalih čula. A u tim svetovima otkrivamo neobične snove, zapažanja i ideje. Da bi nam vizuelno predočio fino tkanje iza zatamnjenih pogleda, autor je svoj dokumentaristički postupak nadgradio modernim i atraktivnim filmskim sredstvima – animacijom, kompjuterskim i zvučnim efektima. Film o snazi ljubavi, ali i o snazi ljudske potrebe za ljubavlju. Premijerno je prikazan na festivalu u Kanu što je bila posebna počast vrednostima novog slovačkog dokumentanog filma. Ovo je prvi dugometražni dokumentarac Juraja Lehotskog, ali je on svoj autorski profil već izgradio u više nagrađivanih kratkih filmova.

REČ SELEKTORA: “Film koji me je možda najviše zadivio u 2008. godini. Prelep zbog svog filmskog jezika; sve je tako dobro zamišljeno i izvedeno – kamera, svetlo, zvuk, priče. Pun je ljubavi prema svojim junacima, a usuđuje se da bude i smešan poduhvat jedino moguć zbog toga što je Juraj Lehotski, pre nego što je započeo svoje snimanje, proveo nekoliko godina sa tim slepim ljudima. I sada se film prikazuje širom sveta, ne samo na festivalima nego i u bioskopima.“

Juraj Lehotski

Rođen 1975. u Bratislavi, u Slovačkoj. Specijalizovao fotografiju na studijama na Višoj umetničkoj i zanatskoj školi (SUPŠ) u Bratislavi od 1990. do 1994. Studirao režiju dokumentarnog filma na Akademiji muzičkih umetnosti (VŠMU) u Bratislavi od 1995. do 2000. Radi kao režiser dokumentarnih filmova, muzičkih spotova, reklama i spotova za humanitarne akcije.

Izabrana filmografija

BEZ MUKE NEMA NAUKE (Budeme mať výkony, budeme mať diplomy), 1996.
NEŽELJENA DECA (Nechcené deti), 1998.
NI SLUTILA NISAM DA BIH MOGLA TOLIKO DA TE VOLIM (Nevedel som že ťa budem mať tak rád), 2000.
ČAČIPEN = ISTINA (Čačipen = Pravda) – kolektivni rad, 2002.
SLEPE LJUBAVI (Slepé lásky), 2008.

MAJKA
LA MÈRE

Švajcarska, 2007.
80 minuta
režija: Antoan Katen i Pavel Kostomarov

Priča koja kao da je sišla sa stranica nekog od romana Dostojevskog. Glavna junakinja se zove Ljubov - što na ruskom znači ljubav. Kad je bila devojčica, majka ju je prodala za flašu votke. Sada, mnogo godina kasnije, ona odgaja potpuno sama svoju decu, njih devetoro i hoće da usvoji deseto. Tokom tri godine autori filma beležili su život Ljube i njene dece u duhu “cinéma vérité”-a. Tako je nastao neobično snažan, sirov, ali ujedno i poetican portret žene koja uprkos okolnostima uspeva da iskaže svoju ljubav prema deci i da živi dostojanstveno. Priča o “običnoj ženi” sa snagom superheroja. Izuzetni snimci dramatičnih i intimnih trenutaka iz Ljubinog života su istovremeno i autentičan pogled na sumornu realnost današnje Rusije. Film koji je čak i ruskoj publici doneo potpuno nove uvide. Podjednako uspešan i na Zapadu i na Istoku, film je osvajao velike i značajne nagrade širom Evrope i pobeđivao na svim vodećim festivalima u Rusiji.

REČ SELEKTORA: „Ljuba je pobegla od nasilnog muža sa svoje devetoro dece. Još jedna tužna ruska priča, mogli biste da pomislite, a onda gledate univerzalnu priču o Ljubavi, jednostavno tešku i snažnu. Život je veoma surov prema ovoj majci, ali vas film ipak ostavlja s verom u čovečnost: Ako ona može da sastavi kraj s krajem, onda nada postoji. Poštovanje, ljubav i filmska veština grade ovo jedinstveno iskustvo od početka do kraja. Kakav lik!“

Antoan Katen

Rođen 1975. u Švajcarskoj. Završio studije na Univerzitetu u Lozani (istorija, film i ruski jezik) 2001. Radio kao redaktor i urednik filmskog časopisa “Hors-Champ”. Trenutno radi na filmskom projektu o ruskom režiseru Alekseju Germanu. Živi između Švajcarske i Rusije poslednjih šest godina.

Pavel Kostomarov

Rođen 1975. u Rusiji. Završio studije kamere na Državnom institutu za kinematografiju (ВГИК) u Moskvi 2003. Radio je na više filmova kao snimatelj i direktor fotografije. Trenutno radi na filmskom projektu o ruskom režiseru Alekseju Germanu. Živi između Moskve i Sankt Peterburga.

Izabrana zajednička filmografija

TRANSFORMATOR (Трансформатор), 2003.
ŽIVOT U MIRU (Мирная жизнь), 2004.
MAJKA (La mère), 2007.

OTARASI SE ĐAVOLA
SHAKE THE DEVIL OFF

Švajcarska, 2007.
99 minuta
režija: Piter Entel

Prošlo je šest meseci otkako je uragan Katrina opustošio Nju Orleans. Ljudi su izgubili svoje porodice, kuće i posao. I baš kad su svi u crkvi svetog Avgustina bili zaokupljeni pružanjem pomoći i utehe, nadbiskupija je odlučila da ukine parohiju, a starog i omiljenog sveštenika pošalje u drugu crkvu. Stanovnici okolnih kvartova doživljavaju to kao novu katastrofu. Crkva svetog Avgustina je važan simbol – tu su prvi put robovi, oslobođeni crnci i belci sedeli slobodno jedni pored drugih. Mnogi govore da je tu rođen džez. I na tom mestu gde žive legende, započinje neobična borba. Parohijani udruženi s poznatim lokalnim muzičarima počinju da pružaju otpor. Ali čudni su putevi božji./prethodni_festivali/pages/2009. Film neočekivanih obrta, divne muzike, živih ritmova. Autor Piter Entel diskretno prati dešavanje puštajući da kamera postane nevidljivi učesnik događaja da bi otkrila sve prave razloge neprihvatljivih odluka. Živopisni i dramatični prizori koji prerastaju u sliku Amerike kakvu nismo imali prilike da vidimo.

REČ SELEKTORA: „Propoved mora da bude nalik ženskoj haljini – dovoljno duga da pokrije temu, ali i dovoljno kratka da bi bila zanimljiva.“ Ove mudre reči (uzgred pokušajte da reč „propoved“ zamenite rečju film) izgovorio je otac Le Du, sedamdesetšestogodišnji harizmatični glavni junak ovog važnog i predivnog i humanističkog i toplog filma o maloj zajednici iz Nju Orleansa, koja se bori da održi parohiju i sveštenika – pola godine nakon što je uragan Katrina sve opustošio.“

Piter Entel

Rođen je u Njujorku 1952. S diplomom antropologa izabrao je da pravi dokumentarne filmove, prvo kao tonski snimatelj i montažer. Živi u Švajcarskoj od 1975. Režirao je filmove u Evropi, Africi i Aziji, baveći se društvenim, političkim i ekološkim temama. Dobio stipendiju fondacije Gugenhajm (Guggenheim Fellowship).

Izabrana filmografija

POMERANJE: GLAD ZA ZEMLJOM U ZIMBABVEU (Moving on: The Hunger for Land in Zimbabwe), 1983.
ZAVISITI OD NEBESA (Depending on Heaven), 1987
SVEDOČANSTVO ČETIRI JUŽNOAFRIČKA RADNIKA (The Testimony of Four South African Workers), 1988.
ČEKAJUĆI KARIBUA (Waiting for the Caribou), 1991.
SKEJTERI STIŽU U GRAD (Skaters hit the Town), 1994.
MARTA (Martha), 1995.
KOTRLJANJE (Rolling), 1997.
CEV (The Tube), 2001.
DŽOŠOVO DRVEĆE (Josh's Trees), 2005.
OTARASI SE ĐAVOLA (Shake the Devil Off), 2007.

VESTERBRU
VESTERBRO

Danska, 2008.
78 minuta
režija: Mikael Nor

Kad je mladi filmski režiser Mikael Nor dao video kameru svojim susedima dvadesetogodišnjacima, jednostavno ih uputivši kako da snimaju dramatične događaje svog svakodnevnog života, jedva da je mogao da zamisli šta je sve time pokrenuo. Kao mnogi njihovi vršnjaci, Julija i Martin su impulsivni, nekontrolisani i stalno u potrazi za stimulacijom. Kamera učestvuje kao verni pratilac kroz njihove stalne uspone i padove. “Vesterbru” je njihova priča i upravo zato je viđena njihovim očima. Naknadno ispričana kroz filmsku interpretaciju Mikaela Nora ova priča ide do srži prelaska iz mladosti u zrelost, s retko viđenim stepenom iskrenosti, intimnosti i preciznosti. Ovo je priča o ljubavi, ali i priča o mladim Dancima koji se bore za svoju samostalnost. Njihov početak je vezan za iznajmljivanje stana u sada sve popularnijem kvartu Kopenhagena koji se zove Vesterbru. Ovo je put kojim prolazi čitava njihova generacija. Način na koji je film snimljen drastično pomera granice savremenog dokumentarca, a zato je “Vesterbru” dobio nastavak kao serija kratkih dokumentarnih radova za internet projekat “Doxwise”.

REČ SELEKTORA: „Ovo je prevod onoga što je za ovaj film napisao moj kolega Alan Berg sa veb sajta filkommentaren.dk:: „Odličan „home movie“, hrabar, smešan, ozbiljan, iskren. Takođe promišljen, prefinjeno organizovan, s naracijom konstruisanom na montažnom stolu u formi biografske drame i tradiciji bioskopskog filma. Napravljen kao dnevnik u maniru direktnog filma s dijalozima i monolozima i s jasnim umetničkim stavom.“

Mikael Nor

Rođen je 1978. Diplomirao na Danskoj filmskoj školi 2003. s nagrađivanim kratkim dokumentarcem “Pod kožom” (“En rem af huden”).

Izabrana filmografija

POD KOŽOM (En rem af huden), 2003.
VEĆI DEO VREMENA (Mimis sidste valg), 2005.
ZEMLJA POD MOJIM STOPAMA (Jorden under mine fødder), 2006.
VESTERBRU (Vesterbro), 2007.
DOXWISE DNEVNIK (Doxwise dagbog), dokumentarna TV serija za Myspace TV, 2008.
DIVLJA SRCA (De vilde hjerter), 2008.

ZABORAV
EL OLVIDO

Holandija/Nemačka, 2008.
93 minuta
režija: Hedi Honigman

“ZABORAV” je priča o Limi, glavnom gradu Perua, posebno o živopisnom kvartu oko predsedničke palate i o ljudima koje tu susrećete. Dok lutamo ulicama grada, posećujemo stare restorane i male radnje, ulazimo u nekoliko otmenih barova i sedimo na raznim trgovima da bismo gledali i osmatrali. Srećemo uzbudljive karaktere koji koriste poeziju, stvarno ili mentalno žongliranje, snove i kreativnost da bi se oduprli tome da budu osuđeni na zaborav i da bi se suprotstavili onima koji se vekovima kunu da vole svoj narod, a koga u stvarnosti preziru. Junaci filma gledaju na istoriju sa smislom za humor i ironiju, a realnost pretvaraju u iščašenu. U velikom uličnom cirkusu otkrićemo metafore za daleko veći cirkus koji traje već decenijama na političkoj sceni i koji potresa Peru i živote ljudi kao razorni zemljotresi. Sve to smešano je, sigurnom rukom izuzetno duhovitog junaka filma, barmena jednog otmenog restorana, u egzotični koktel koji publika pije s velikim uživanjem, ali s gorkim ukusom u ustima. Film o bedi i poeziji u zemlji koju su opljačkali moćnici.

REČ SELEKTORA: „Režiserka ima veliki opus vredan divljenja i jedan je od najznačajnih dokumentarista današnjice. Sigurno vas neće razočarati ovom setnom, a ipak predivnom, sjajno dokumentovanom, esejističkom pričom punom besa u ime ljudi koje upoznajete, a koji se svakodnevno bore za opstanak. Film je o ljudima, ali je takođe i snažan politički stav dat kroz te ljude čiji se glas čuje zahvaljujući gospođici Hedi, kako je oni zovu u filmu.“

Hedi Honigman

Rođena u Limi, u Peruu 1951. godine. Studirala je biologiju i književnost na Univerzitetu u Limi. Studira film na “Centro Sperimentale Di Cinematografia” u Rimu. A od 1978. godine živi i radi u Amsterdamu, Holandiji. Hedi Hongman se smatra jednim od najznačajnih dokumentarista sveta. Njeni filmovi, kratki i dugometražni (i igrani i dokumentarni), putovali su svuda, dobijali glavne nagrade i prikazivani na velikim retrospektivama, kao što su bile u Torontu, u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku, u Parizu, Berlinu, Barseloni, Madridu, Utrehtu, Gracu, Čikagu i Berkliju, između ostalih. Dobila je više nagrada za svoj celokupni rad, kao što su: nagrada Nacionalnog fonda Holandije za filmove o kulturi namenjene televiziji 2003. godine i nagrada za izuzetno postignuće na festivalu “Hot Docs” u Torontu, u Kanadi 2007. godine.

Izabrana filmografija

METAL I MELANHOLIJA (Metal and Melancholy), 1992.
DO VIĐENJA (Au revoir), 1995.
O AMOR NATURAL (O Amor Natural), 1996.
PODZEMNI ORKESTAR (The Underground Orchestra), 1997.
DVA MINUTA TIŠINE, MOLIM (Two Minutes of Silence, please), 1998.
LUDO (Crazy), 1999.
PRIVATNO (Private), 2000.
DOBAR MUŽ, DRAGI SIN (Good Husband, Dear Son), 2001.
DAJ MI RUKU (Dame la Mano), 2003.
ZAUVEK (Forever), 2006.
ZABORAV (El Olvido), 2008.

SVE SE BELI U BARKINGU
ALL WHITE IN BARKING

Velika Britanija, 2007.
73 minuta
režija: Mark Isaks

Autor filma, Mark Isaks, istražuje moderne stavove o rasama u Barkingu, gradiću u širem predgrađu Londona u kome žive belci, pripadnici radničke klase. Kroz živote pet glavnih junaka koji imaju različito etničko poreklo, autor filma, istovremeno nevidljiv, ali ujedno značajno prisustan, ispituje predrasude i zaviruje u predubeđenja s izvanrednim rezultatima. Film povremeno liči na komedije Majka Lija, posebno u scenama direktno podstaknutih, neočekivanih susreta predstavnika različitih etničkih grupa. Rasna kompozicija Barkinga se ubrzano menja dolaskom emigranata iz Afrike, Azije, s Kariba i sa Balkana i odlaskom velikog broja belih starosedelaca. Kroz razotkrivajuće intervjue, naizmenično šokantan i duhovit, ovaj dokumentaristički portret bele radničke sredine istočno od Londona nudi u pravom trenutku snimak rastuće multikulturne Britanije. “Vešto osvetljava apsurdnost rasizma./prethodni_festivali/pages/2009. često to uopšte nije rasizam, već zbunjenost, neznanje i frustracija:”

REČ SELEKTORA: „Multikulturalnost i njeni problemi./prethodni_festivali/pages/2009. kako da tretirate ovu temu u dokumentarcu Jedan odgovor nudi vam ovaj film Marka Isaksa, koji ima puno poštovanja za svoje likove, ali se ne ustručava da se raspravlja sa njima iz pozicije iza kamere. Ovo je tematski veoma značajan film, neodoljiv i smešan, o ljudima, susedima, o onima koje nikada ne srećemo. Da, ovaj dokumentarac koji pokreće raspravu je univerzalan, tragajući za nijansama i posežući za rešenjima kojih inače nema u medijima.“

Mark Isaks

Rođen je blizu lokacija svog prvog filma “Lift” u istočnom Londonu. Započeo je karijeru na dokumentarnim filmovima za Channel 4 i BBC prvo kao asistent na nekim od najhvaljenijih programa. Na istim kanalima je ubrzo počeo i da režira, a njegovi filmovi su bili nagrađivani i prikazivani na značajnim britanskim i evropskim festivalima. Gostujući je tutor na Londonskoj filmskoj školi (London Film School), Nacionalnoj filmskoj i televizijskoj školi (National Film & Television School) i Kraljevskom Halovej univerzitetu (Royal Halloway University), a takođe je i mentor na Grinhaus projektu (The Greenhouse Project).

Izabrana filmografija

LIFT (Lift), 2001.
KRADLJIVCI (Lifters), 2001.
PUTNICI (Travellers), 2002.
KALE: POSLEDNJA GRANICA (Calais: The Last Border), 2003./prethodni_festivali/pages/2009
MOJ PRINC ĆE DOĆI JEDNOG DANA (Someday my Prince Will Come), 2005.
FILIP I NJEGOVIH SEDAM ŽENA (Philip and His Seven Wives), 2006.
SVE SE BELI U BARKINGU (All White in Barking), 2007.

SLEEP FURIOUSLY

Velika Britanija, 2007.
94 minuta
režija: Gideon Kopel

Rušeći mnoge uobičajene dramaturške i filmske obrasce, Gideon Kopel je snimao nekoliko meseci jednostavne, lirske, očaravajuće prizore malog velškog mesta Trefirerig. “Želeo sam da napravim film u kojem bi intimni trenuci i ljudski gestovi bili ravnopravno postavljeni uz beskrajni prostor i vreme pejzaža./prethodni_festivali/pages/2009.” Gotovo bez reči, ovaj film je uranjanje u svet u kom se vreme meri godišnjim dobima, zelenilom trave, žutim kombijem koji prevozi priče, poskakivanjem ovaca. Ali svet koji neprimetno, ali ubrzano nestaje. Posle dugih razgovora s Peterom Handkeom, Kopel se našao u prostorima svog detinjstva, ali i u prostoru legendarne lirske drame Dilana Tomasa “Pod Mlečnom šumom” s namerom da bi napravio, kako sam kaže, film “za tu dramu, ako ne njen savremeni prevod”. Život pretvoren u čist sineastički izraz uz muziku kultog kompozitora elektronske muzike Afeks Tvina. Naslov je uzet iz čuvene rečenice Noama Čomskog “Colorless green ideas sleep furiously” čija apsurdnost i poetičnost od 1957. do danas provociraju različite umetnike.

REČ SELEKTORA: „Ovo je jedan od malobrojnih filmova koji će vas navesti da osetite ritam Života koji nestaje. U pitanju je Vels, ali bi mogla da budu i druga mesta: mnoštvo banalnih, svakodnevnih scena iz života koje su u filmu podizanjem na viši nivo preobražene u potvrdu vrednosti Života. Smenjuju se godišnja doba; divno je videti sliku ispunjenu pejzažom sa ovcama koje pooolako idu nadole; potpuno izvanredno; sastavljen iz niza epizoda, himna prirodi, s preciznim dizajnom zvuka i muzikom.”

Gideon Kopel

Studirao matematiku. Postdiplomske studije na umetničkoj akademiji (Slade School of Fine Art). Njegov plodni rad filmskog stvaraoca prikazuje se kroz brojne umetničke forme: od drame na velškom jeziku “Džons” bazirane na prepisci Ernesta Džonsa i Frojda./prethodni_festivali/pages/2009. do filmske instalacije za modni brend “Comme des Garcons” izložene na Bijenalu u Firenci./prethodni_festivali/pages/2009. i kontroverznog i neprikazanog filma za BBC “O, la la i umetnost oblačenja” koji istražuje psihopatologiju slavnih. Nagrađivani režiser filmskih reklama. Predavač na Londonskom univerzitetu (University of London). Profesor na pariskoj visokoj školi “L’École des Hautes Études Commerciales” (HEC) gde predaje zajedno s Teodorom Zeldinom.

Izabrana filmografija

SLEEP FURIOUSLY, 2007.