NOMADAK TX
NÖMADAK TX

Španija, 2006.
91 minut
režija: Raul de la Fuente

Film koji vas vodi na putovanje planetom u fantastičnom ritmu slika i iskonskog zvučanja jedinstvenog arhaičnog instrumenta – čalaparte. Baš kao u bajkama, ovo putovanje započinje kada dvojica mladih Baska, muzičari Arkaic Martinez i Igor Očoa, udahnu život običnim komadima drveta. Jedinstvenost čalaparte je u tome što se na njoj svira udvoje i muzika nastaje kroz dijalog dvojice muzičara. Taj dijalog oni šire i prenose svetom – iz Indije u Laponiju, kroz mongolske stepe i Afriku. U potrazi za novim zvucima prelaze ledena prostranstva, sibirske planine, užarene pustinje. Tokom ove velike avanture, glavni junaci sreću muzičare različitih kultura i oni se pridružuju njihovom slavljenju zvuka. Tako, kroz susrete i sudare, nastaje neponovljiva muzika izuzetnog ritma, koja se pretvara u jedinstveni dijalog planete. Film je i nastao kao zajednički rad, kao dijalog, muzičara dueta „Oreka Tx”, Arkaica Martineza i Igora Očoe, Pabla Iraburua i Raula de la Fuentea. „Nomadak Tx“ je miljenik publike širom sveta, na svim značajnim svetskim festivalima. Film je nastavio tamo gde su stali junaci i to putovanje još uvek traje.

www.nomadaktx.com

REČ SELEKTORA: „Isprva možete da pomislite da je ovo još jedan politički korektan film – a potom otkrivate da su ti mladi, šarmantni, muzički talentovani momci sposobni da uspostave više od samo površnog kontakta s ljudima širom sveta. To je muzika, to je sudar kultura i različitosti, to je san o boljem svetu.”

Raul de la Fuente

Rođen je 1974. godine u Pamploni, u Španiji. Diplomirao informatiku na Univerzitetu Navara. Radio je kao scenarista, direktor fotografije i režiser. Njegovi prvi poslovi bili su muzički: Kompaj Segundo, grupa Vieha Trova Santiagera, Hose Merse – kubanska muzika i flamenko obeležili su njegovu karijeru. Raul de la Fuente je radio dokumentarne filmove u Indiji, Maroku, Alžiru, Mongoliji, Gvatemali, Etiopiji, Venecueli, Peruu, na Kubi, u Laponiji, Andaluziji i Baskiji. Zaljubljen je u kulturu i muziku Latinske Amerike. Njegovi dokumentarci su pokušaj pružanja podrške stvaranju slobodne, nezavisne Južne Amerike. Trenutno radi na pripremama dugometražnog dokumentarnog filma na Kubi.

Izabrana filmografija

BUĐENJE NARODA ADIVASI (El despertar del pueblo Adivasi), 2000.
ALCHAJMER (Alzheimer), 2001.
OČI KOJE SE VIDE (Ojos que si ven), 2002.
AHIMSA (Ahimsa), 2003.
JANAVAK (Janavak), 2003.
PETI DISTRIKT (Distrito cinco), 2005.
LETETI (Volar), 2006.
NOMADAK TX, 2006.

MUKE S KOMARCIMA I DRUGE PRIČE
ПРОБЛЕМЪТ С КОМАРИТЕ И ДРУГИ ИСТОРИИ

Bugarska, 2007.
100 minuta
režija: Andrej Paunov

Napravljen u felinijevskom duhu, ovaj film neobične strukture, razvija galeriju neobičnih likova i još neobičnijih priča. Mali grad, negde u Bugarskoj, napadaju komarci u najezdama i svako je prinuđen da se brani na svoj način. I taman kad smo pomislili da su ti njihovi problemi veliki i skoro nepodnošljivi, kao u trileru ili hororu, iz tame počinju da izranjaju „aveti” nesagledivih razmera. Uz zvuke klavira i komentare razbarušenog muzičkog naratora, pored zarđalih kranova, uz pevanje „cheerleaders” devojaka, u senci kao planina velike fantomske nuklearne elektrane, kroz opustelo ostrvo strave po kojem šetaju krave i ovce, zuje gigantski komarci i svojim ubodima spajaju sudbine junaka. Čitav jedan mali svet koji je trenutno preobražen ideologijama, režimima i snovima o ekonomskom prosperitetu. „Film koji je naizmenično očaravajući i uznemiravajući.” Prikazan na Kanskom festivalu i ovenčan u Londonu velikom nagradom koja nosi ime Džona Grirsona, ovaj film je smeli, moderni autorski poduhvat, a snimljen je kao jedna od najvećih koprodukcija protekle godine u Evropi.

REČ SELEKTORA: „Da li ste ikada čuli za Belene, grad u Bugarskoj? Ne, pretpostavljam da niste. A možda nikada to niste ni želeli./prethodni_festivali/pages/2008. Bilo kako bilo, pošto ste videli ovaj duhoviti film koji navodi na razmišljanje, reći ćete: „Da, upoznali smo građane Belena, koji su ekscentrični i šarmantni i koji razmenjuju misli o životu u gradu koji se muči s gotovo celogodišnjom najezdom komaraca.” Film nije samo lep po svom ljudskom pristupu već je i inovativan po dramskoj strukturi.”

Andrej Paunov

Rođen je 1974. godine u Sofiji, u Bugarskoj. Bio je barmen u Pragu, kuvar u Vašingtonu, baštovan u Torontu, mikroman u Njujorku, računovođa u San Francisku. Diplomirao na Nacionalnoj akademiji za pozorišnu i filmsku umetnost u Sofiji, u Bugarskoj, 2000. godine. Njegov prvi dugometražni dokumentarac „Georgi i leptiri“ prikazan je na više od pedeset festivala širom sveta, a osvojio je prvu nagradu u Amsterdamu (IDFA 2004), kao i dvanaest drugih međunarodnih nagrada.

Izabrana filmografija

GEORGI I LEPTIRI (Георги и пеперудите), 2004.
MUKE S KOMARCIMA I DRUGE PRIČE (Проблемът с комарите и други истории), 2007.

IZA MUZIKE
NACH DER MUSIK

Nemačka, 2007.
105 minuta
scenario i režija: Igor Hajcman

Neobična avantura oca i sina. Sin Otmara Svitnera, proslavljenog dirigenta državne opere u Istočnom Berlinu, kao filmski autor pokušava da nadoknadi i proživi važne propuštene trenutke svog detinjstva. Poziva oca da ga povede na zajedničko putovanje kroz vreme i prostor. U ovom briljantnom muzičkom i filmskom traganju prepliću se, kao u simfoniji, sve bitne teme – uspešna karijera vrhunskog dirigenta, lični pogled na muziku i sećanja na porodicu, a sve to kroz prizmu ironije u odnosu na nedavnu nemačku istoriju. Iznenađujuće otvoreni dijalog između oca i sina otkriva nam neobičnu veštinu životnog balansiranja – između komunista i Zapada, između privatnog života i karijere, između žene i ljubavnice. Pod palicama vrhunskih majstora, muzičkog i filmskog, oca i sina, u ritmu preplitanja savršenih kadrova i raskošne, uzbudljive muzike, uživamo u ovom fascinantnom otkrivanju vremena, ljudi, lepote i ljubavi. Prikazivan i nagrađivan na velikim festivalima u Lajpcigu, Lisabonu, Montrealu, pa i u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku. Najbolji nemački dokumentarni film u 2007. godini.

www.nachdermusik.de

REČ SELEKTORA: „Postoji dirljiva porodična fotografija krupnog čoveka koji se, držeći dečaka za ruku, udaljava od kamere negde u daljinu. Otac i sin nikada nisu bili pravi otac i sin, pošto je sin živeo s majkom na Zapadu, a otac sa ženom na Istoku kao slavni i poštovani dirigent. Film je povratak kroz vreme sa ocem i sinom (i dve žene). Bez pretenzija, duhovit, s ambicijom sina da nagovori oca da diriguje samo još jedanput. Skrivena lepota, stilski savršen film i divna muzika.”

Igor Hajcman

Rođen je u novogodišnjoj noci 1971. u Rendzburgu, u tadašnjoj Saveznoj republici Nemačkoj. Odrastao i živi u Berlinu. Učio klavir od 1981. do 1991. godine. Prva godina studiranja: „Filmska godina“ u Parizu, 1991-92; pozorišne studije na Fraje Univerzitetu u Berlinu, 1992-93; zatim je dve godine radio kao asistent režije, dramaturg, asistent produkcije i prevodilac. Studirao na Nemačkoj akademiji za film i televiziju (DFFB) u Berlinu od 1995. do 2006. godine.

Izabrana filmografija

IZA MUZIKE (Nach Der Musik), 2007.

WORLDSTAR

Nemačka, 2007.
75 minuta
režija: Nataša fon Kop

Mlada nemačka autorka zadivljena fotografijama jednog češkog fotografa odlazi s preporukom njegovog prijatelja da ga poseti. Dočekuje je neverovatna kombinacija najružnijih reči. Tako je sve počelo. Ovo je film o starcu bez ikakvih želja, sa izuzetnom prošlošću, koji se nalazi pred tim da, uprkos svojoj volji, doživi vrhunac kao umetnik. Gotovo da nema značajnog grada širom sveta gde njegovi neobični radovi nisu bili izlagani. I u ovom trenutku, neke od vodećih galerija u velikim svetskim metropolama pokazuju zadivljenim posetiocima fotografije snimljene najčudnijim fotoaparatom koji je ikada napravljen. Ali, dok širom sveta, u umetničkim krugovima, njegove fotografije dostižu astronomske cene (do 12 000 eura), Miroslav Tihi živi sam u staroj, oronuloj kuci, izolovan od sveta, okružen samo retkim prijateljima. „Trebalo je da dođu ranije; sada je prekasno“, govori odbijajući bilo kakav pomen o slavi. Nemačka rediteljka Nataša fon Kop otkriva za nas novi „Tihi Okean“ usred Evrope na početku XXI veka. A ovo filmsko otkriće neverovatno je i uzbudljivo kao i velika otkrića novih mora i kontinenata.

www.worldstar.sleeping-tiger.com

REČ SELEKTORA: „Kakav lik! Ima oko osamdeset godina i evo ga gde sedi, Miroslav Tihi, briljantni fotograf, koji neće da učestvuje u čitavoj toj galami koja se diže oko njega kao genijalnog umetnika. Vlasnici galerija i likovni kritičari dolaze u njegovu sobu, gde on sedi i pije pivo i šljivovicu, i postavljaju mu sva moguca pametna pitanja o njegovom radu. Njega je baš briga. Mlade autorke filma međutim uspevaju da budu tamo i da ga nateraju da im priča, a tako da priča i nama. Zahvaljujući tome, vrlo je zabavno biti s njim. Toliko talenta u ovom filmu!”

Nataša fon Kop

Rođena je u Baden-Badenu, u Nemačkoj. Odrasla je u Nemačkoj, Češkoj i Japanu. Završila je studije istočnoazijske umetnosti i japanologije na univerzitetu u Hajdelbergu 2001. godine. Od 2001. do 2006. studirala na Filmskoj akademiji Baden-Virtemberg.

Izabrana filmografija

WORLDSTAR, 2006.

SEPTEMBRI
SEPTIEMBRES

Španija, 2007.
90 minuta
scenario i režija: Karles Boš

Svakog septembra, iza rešetaka madridskog zatvora Soto de Real proslavlja se Festival pesme, izuzetno popularno karaoke takmičenje. Učesnici festivala su zatvorenici koji dolaze iz različitih zatvora u Španiji. Oni su glavni protagonisti ovog filma. Festival je polazište iz kojeg ulazimo u zatvorski život četiri muškarca i četiri žene i u intimni svet njihovih veza i odnosa. Ljubav ili odsustvo ljubavi, univerzalna almodovarovska erupcija emocija, omogućava nam da se približimo drami kaznionica iz ugla koji svi možemo da razumemo. Tamo gde se dužina godine označava merom od septembra do septembra, od prošlog do sledećeg festivala – film nam odslikava prave, duboke, uzbudljive ljubavne price – kako se razvijaju i kako se raspadaju. Film značajnog španskog dokumentariste Karlesa Boša otkriva nam svet odbačenih i osuđenih kao svet zaljubljenih i ljubav kao duboki smisao ljudskog postojanja.

www.bausanfilms.com

REČ SELEKTORA: „'Ako se devet od deset filmova bavi ljubavlju, to je malo', rekao je Fransoa Trifo i zaista je tako. Ovaj film o ljubavi iza rešetaka napravljen je kao romantična drama, ima sve – suze za plakanje, suze za smejanje, trenutke sreće, tugu. Neki od zatvorenika napuštaju zatvor i čekaju svoju jedinu ljubav koju su upoznali dok su bili zatvoreni. A između toga su takmičenja u pevanju, s pesmama koje su sve o./prethodni_festivali/pages/2008. da, o Ljubavi. Karles Boš, nominovan za Oskara za svoj film „Splavari”, ume da izgradi priču. To je film za sve nas, s divnim karakterima.”

Karles Boš

Njegov rad, veterana reportera za špansku televiziju TV3, odveo ga je na sve glavne svetske događaje: prvi Zalivski rat, ratovi u Bosni i na Kosovu, zapatistička revolucija. Takođe je izveštavao iz Avganistana, Irana, Čada, sa Filipina, iz Mozambika, sa Kube, Haitija, iz Nikaragve i Izraela. Nedavno je napisao roman „Postoje druge stvari”. Karles Boš je režirao film „Balseros” („Splavari”), koji je bio nominovan za Oskara, i osvojio je brojne međunarodne nagrade kao najbolji dokumentarni film, uključujući i nagradu udruženja IDA (International Documentary Association). Prikazan je na brojnim međunarodnim filmskim festivalima, uključujući IDFA i Sandens festival.

Izabrana filmografija

SPLAVARI (Balseros), 2002.

ZVONO
VARPAS

Litvanija, 2007.
56 minuta
scenario i režija: Audrijus Stonis

Prema davno zabeleženim pričama, pre oko 300 godina, tokom litvansko-švedskog rata, zvono sa zvonika Plateliai crkve skinuto je i odneseno. Nošeno je preko zaleđenog jezera, ali led je pukao u blizini ostrva Kastel i tako je zvono potonulo. Sto godina kasnije, ekspedicija ronilaca pošla je u potragu za potonulim zvonom. Priča se da su ga pronašli, ali iz neobjašnjivih razloga, ponovo su ga pustili da potone. Takođe se priča da zvuk potopljenog zvona može da se čuje iz dubine jezera. Filmska ekipa, zajedno s ekipom ronilaca kreće u leto 2006. u potragu za legendarnim zvonom. Ovo zaranjanje u mirne vode mitskog jezera povod je za traganje kroz dimenziju vremena i kroz nejasne obrise sećanja i predanja. Audrijus Stonis je jedan od retkih autora dokumentarnih filmova koji pomera granice dokumentovanja sveta. On prodire iza površine realnosti i pokušava da nam jednostavna dešavanja preobrazi u neobične prizore u kojima naziremo metafizičke dubine. Izuzetna autorska potraga za onostranim, za snagom verovanja, za potonulim vrednostima davnih vremena.

REC SELEKTORA: „Audrijus Stonis je uvek ostajao veran sebi i svom jedinstvenom shvatanju filma i poetskoj interpretaciji sveta. Verovatno da je nagrađen svim nagradama koje vredi dobiti, uključujući i evropskog Oskara, Feliksa, ali to nije umanjilo njegovu beskompromisnost u odnosu na filmski jezik. Ili je možda bolje da to nazovemo slikanje filmom. Pogledajte „Zvono“, koje možemo da razumemo kao rediteljevu himnu legendama i iracionalnom. Ili lepoti ljudske kreativnosti.“

Audrijus Stonis

Rođen je 28. aprila 1966., u Litvaniji. Član je Evropske filmske akademije i Evropske dokumentarističke mreže. Snimio je trinaest filmova kao nezavisni filmski autor i producent. Filmovi su osvajali brojne međunarodne nagrade, a 1992. za film „Zemlja slepih“ dobio je nagradu „FELIKS“ kao najbolji dokumentarni film te godine. Radio je kao profesor dokumentarnog filma na Evropskom filmskom koledžu u Danskoj 2004-05. Predavač na Univerzitetu Vaseda u Tokiju 2006. godine.

Izabrana filmografija

ZEMLJA SLEPIH (Neregių žemė), 1992.
ANTIGRAVITACIJA (Antigravitacija), 2003.
LETENJE NAD PLAVIM POLJEM (Skrajojimai mėlynam lauke), 1996.
510 SEKUNDI TIŠINE (Skrydis per Lietuvą arba 510 sekundžių tylos), 2000 (sa Arunasom Matelisom)
UKU UKAI, 2006.
ZVONO (Varpas), 2007.

MANASTIR
THE MONASTERY

Danska, 2006.
84 minuta
scenario i režija: Pernile Rose Grenker

Gospodin Vig, junak ovog filma, davno je kupio dvorac u unutrašnjosti Danske sa željom da ga pretvori u manastir. Prošlo je pedeset godina i iznenada, kao u bajkama, taj njegov san počinje da se ostvaruje. Pravo iz Moskve dolaze kaluđerice kao zvanične izaslanice Ruske pravoslavne crkve da to sprovedu u delo. Usamljenički život gospodina Viga počinje dramatično da se menja. U sudaru kultura, mentaliteta i polova, osamdesetdvogodišnji zanesenjak moraće da sazna da je put do ispunjenja njegovog sna mnogo drugačiji od onog što je zamišljao. Mlada danska režiserka, Pernile Rose Grenker, sedam godina je radila na ovom jedinstvenom projektu. „Pošla sam od dubokog osećanja divljenja prema gospodinu Vigu, koji je oličavao romantičnu sliku starca koji je tvrdoglavo sledio svoje srce i san. Tokom snimanja otkrila sam njegovu patnju i njegove slabosti i shvatila sam da postoji konflikt unutar njegovog romantičnog sna. To je promenilo moje gledište.“ „Manastir” je obišao sve velike evropske i svetske festivale, počev od najvećeg u Amsterdamu, pa preko Sandensa, Čikaga, Sidneja, sve do velikog festivala u Moskvi, a nedavno je proglašen za najbolji danski dugometražni dokumentarni film u protekloj godini.

www.themonasterymovie.com

REČ SELEKTORA: „Ovaj film je dobio sve moguće nagrade, koje zaslužuje zato što poseduje sve bitne kvalitete dokumentarca. To je priča o čoveku i njegovom snu, koji on želi da ispuni u trenutku kada mu se bliži kraj. Ali to je i film o ljubavi izmedu monahinje i starca, kao i izmedu režiserke – koja je i snimateljka filma – i ovog jedinstvenog lika. Čoveka kojeg je pratila sedam godina. Plačete, smejete se, osećate dramu i sukob. Kakvo umetničko ostvarenje!”

Pernile Rose Grenker

Rođena je 1973. u Danskoj. Diplomirala režiju dokumentarnog filma na Danskoj nacionalnoj filmskoj školi 1997. godine. Radila je dokumentarne filmove i serije za televiziju.

Izabrana filmografija

PONAVLJANI DEDA (Min morfar forfra), 2001.
MANASTIR (The Monastery), 2006.