48

Portugalija, 2009.
93 minuta
režija: Suzana de Soza Dijaz

Portugalska savremena umetnica, estetičar i teoretičar umetnosti, Suzana de Soza Dijaz autor je ovog radikalnog dokumentarističkog eksperimenta. Nagrađen najvećom nagradom na pariskom festivalu “Cinéma du réel”, ovaj film jedinstvenog ritma i duboke, slojevite naracije, po postupcima i dometima prevazilazi okvire bioskopa, tako da ga je moguće zamisliti u različitim vidovima prezentacije modernih umetničkih multimedijalnih radova. Kombinovanim sredstvima savremene umetnosti portugalska autorka stvara fascinantan i uzbudljiv dokument o torturi, ljudskim karakterima i vremenu. Baziran na policijskim fotografijama snimljenim prilikom hapšenja političkih zatvorenika tokom diktature u Portugaliji od 1926. do 1974. ovaj dokumentarac teži da razotkrije mehanizme koji su omogućili 48 godina trajanja surovog režima. Delići sekunde u kojima su zabeleženi ljudski izrazi kao jednostavna sredstva identifikacije, prefinjenim autorskim sredstvima proširuju se u dane, mesece i godine, a ograničeni policijski znaci pretvaraju se u široka polja studije čitave jedne epohe.

Reč selektora: Portugalija. Salazar. 48 godina diktature. Torture, traume. A ovaj film vam pruža mnogo više nego što očekujete. Autor filma, kompozitor i dizajner zvuka, da ne zaboravimo i onoga ko je sve to istražio, pronašli su sjajan način da dopru do nas da bismo slušali užasne priče koje priičaju preživeli. Lica, lica i lica i priče praćene delikatnom zvučnom pratnjom koja ponekad čini da osećate tišinu kako do tada nikada niste. To su dokumenta uobličena strogo kontrolisanim estetskim postupkom, tako da nas dotiču. Red u haosu ili, moglo bi se reći, u teroru.

       www.kintop.net/index.php?option=com_content&view=section&id=5&Itemid=53&lang=en

Suzana de Soza Dijaz

Rođena u Lisabonu 1962. Studirala slikarstvo na Likovnoj akademiji Univerziteta u Lisabonu, a diplomski rad joj je doneo kao nagradu i diplomu studija filma Višeg instituta za pozorište i film. Takođe je pohađala i Nacionalni muzički konzervatorijum. Master studije iz estetike i filozofije umetnosti. Bila je član uređivačkog saveta magazina “Docs.pt”. Osnovala je producentsku kuću “Kintop” 2001. godine. Predaje na Likovnoj akademiji Univerziteta u Lisabonu. Radi na doktorskim studijama iz estetike i umetnosti, nauke i tehnologije na Univerzitetu Pariz 8 i na Univerzitetu u Lisabonu. Sada radi na teoretskim i praktičnim istraživanjima u oblasti veza između filma i savremene umetnosti, posebno usmerenim na arhivske materijale.

FILMOGRAFIJA

MRTVA PRIRODA (Natureza Morta - Visages d’une Dictature), 2005.
48, 2009.

KRV U MOBILNOM
BLOD I MOBILEN

Danska, 2010.
82 minuta
režija: Frank Piasecki Poulsen

Dramatični dokument o nemogućoj misiji danskog dokumentariste Franka Piaseckog Poulsena u potazi za pažljivo skrivanim mračnim tajnama visoko civilizovanog zapadnog društva. Dinamični dokumentaristički postupak pretvara ovaj film u napeti triler čiji je glavni junak sam autor. Frank Piasecki Poulsen izuzetno hrabro, izlažući se drastičnim rizicima i opasnostima, zadivljujuće uporno prati puteve „krvavih minerala“ koji su neophodan materijal za komponenete mobilnih telefona. Razotkrivajući licemerje vodećih evropskih multinacionalnih kompanija, autor otkriva frapantne podatke o mehanizmima savremenog sveta. Reklame, kao slike idealno lepog, neprestano pokušavaju da nas ubede da su savremeni proizvodi vrhunske tehnologije nastali u potpuno kontrolisanim procesima koji garantaju bezbednost i brigu o okolini. Usmeren na to da probudi našu savest i mišljenje, ovaj film direktno otkriva da je to često drastično suprotno. Veličanstveni primer potpune posvećenosti i angažovanosti, dokumentarac koji nas vodi s jednog kraja sveta na drugi, od najopasnijih mračnih dubina Afrike do najviših vrhova razvijene Evrope.

Reč selektora: Razmišljam o tome svaki put kad uzmem mobilni telefon. To je užasna misao. Provocirana ovim filmom koji je izuzetan poduhvat režisera. Hrabar zahvaljujući njemu, za divljenje, daleko je iznad uobičajenog istraživačkog novinarstva, napravljen srcem i sa istinskim gnevom. Ponekad intervjui, ponekad vizuelno i emotivno zapanjujuće scene kada se spušta ravno u pakao.

       bloodinthemobile.org

Frank Piasecki Poulsen

Diplomirao na Danskoj nacionalnoj filmskoj školi 2001. Pre upisa na filmsku školu radio za lokalnu TV mrežu u Kopenhagenu. Posle diplomiranja, radi kao režiser, snimatelj i scenarista, pre svega za dansku televiziju DR. Teme kojima se bavi su: mladi, politika i problemi trećeg sveta. Zbog toga putuje svuda po svetu, posebno u Afriku. Radi na uspostavljanju odeljenja za međunarodnu produkciju dokumentarnih filmova u produkcijskoj kući „Koncern Film og TV A/S”.

IZABRANA FILMOGRAFIJA

NEPOSLUŠNOST.DK (Ulydighed.dk), 2002.
EVROPA JE U PITANJU (Europe at Stake), 2003.
DEVOJKA GERILAC (Guerrilla Girl), 2005.
PAD ZAVODNIKA (Forforerens Fald), 2008.
KRV U MOBILNOM (Blod i Mobilen), 2010.

NENET
NÉNETTE

Francuska, 2009.
70 minuta
režija: Nikolas Filiber

Najnoviji film Nikolasa Filibera, jednog od najznačajnijih svetskih dokumentarista, prikazan na Berlinskom festivalu kao osoben, majstorski napravljen autorski dokumentarac. Nenet je šarmantna orangutanka, neobično i neodoljivo biće, najstariji stanovnik najstarijeg zoo vrta na svetu, smeštenog u pariskoj botaničkoj bašti. Čitavog svog dugog života u zarobljeništvu ona je izložena pogledima i obasipana komentarima i komplimentima radoznalih i oduševljenih posmatrača. Za njih je to zabavni trenutak uspostavljanja kontakta s čudesnim prisustvom egzotične prirode. Nikolas Filiber svoj film ne usmerava na te kratke, blještave trenutke, već na trajno, nepromenjeno stanje zarobljene zvezde. Ovoga puta mi se ne odvajamo od Nenet i neposredno doživljavamo neprolaznost zarobljenosti. “Nenet je dvostruko uhvaćena – kavezom i kamerom”. Radikalno fokusiran na očaravajuću glavnu zvezdu, ovaj dokumentarac je za samog autora metafora voajerske prirode filma. “Ne volim da kažem publici šta da misli, volim samo da otkrivam šta je preda mnom”, kaže Filiber. Majstorijom vrhunskog sineaste Nenet postaje ogledalo u kome se svi ogledamo kao posmatrači.

Reč selektora: Da li ona tebe gleda ili ti gledaš nju? Šta misliš kad je vidiš? Šta ona misli? Da li uopšte misli? Ko je iza rešetaka, ti ili ona? Ko je taj koji je usamljen, ti ili ona? Filiber, majstor svetskog dokumentarca, poziva nas na razmišljanje. Izgleda tako jednostavno, a u stvari je duboko, tužno I zabavno u isto vreme.

       www.nicolasphilibert.fr/nenette

Nikolas Filiber

Rođen 1951. u Nansiju, u Francuskoj, a odrastao je u alpskom selu u okolini Grenobla. Otac mu je bio profesor filozofije, ali i veliki filmski entuzijasta. Zahvaljujući tome Nikolas Filiber je interesovanje za fim razvijao još od detinjstva. Posle studija filozofije počeo je da radi kao asistent režije na igranim filmovima značajnih francuskih režisera. Dokumentarne filmove počinje da režira 1978. Od 1985. do 1988. napravio više televizijskih filmova na temu sporta i planinarenja. Od 1990. do danas režirao je sedam izuzetno uspešnih dugometražnih dokumentarnih filmova, a svi su prikazivani u bioskopima. Nakon osvajanja nagrade Luj Delik u Kanu 2002, njegovo remek-delo „Biti i imati“ („Etre et avoir”) imalo je ogroman uspeh u više od četrdeset zemalja sveta.

IZABRANA FILMOGRAFIJA

GLAS NJEGOVOG GOSPODARA (La voix de son maître), 1978.
NAPRED, LAPERBI! (Vas-y Lapébie!), 1988.
GRAD LUVR (La ville Louvre), 1990.
ZEMLJA GLUVIH (Le pays des sourds), 1992.
ŽIVOTINJA, ŽIVOTINJE (Un animal, des animaux), 1995.
SITNICA (La moindre des choses), 1996.
KO ZNA? (Qui sait?), 1998.
BITI I IMATI (Etre et avoir), 2002.
POVRATAK U NORMANDIJU (Retour en Normandie), 2007.
NENET (Nénette), 2009.

MUŠKARCI KOJI PLIVAJU
MÄN SOM SIMMAR

Švedska / Velika Britanija, 2010.
70 minuta
režija: Dilan Vilijams

Upečatljiv, očaravajući, duhovit i neodoljivo zabavan film. U Velikoj Britaniji su ga kritičari poredili s nezaboravnom komedijom tipično engleskog humora, s kultnim bioskopskim hitom „Do gole kože” („Full Monty”). Ovaj dokumentarac je lična ispovest autora, Dilana Vilijamsa, Velšanina, koji zbog ljubavi dolazi i ostaje u Švedskoj. U želji da bude prihvaćen u novom okruženju, pridružuje se grupi muškaraca koji u dokolici otkrivaju lepote sinhronog plivanja. Rešeni da se zabave i da pobegnu od pritisaka svakodnevnog života, neočekivano se susreću sa sve većim i većim izazovima do spektakularnog i gotovo nadrealnog finala. Film koji se bavi egzistencijalnom strepnjom i sinhronim plivanjem, na izuzetno duhovit način prodire duboko u iracionalne slojeve uvek iznenađujućih, gotovo nezamislivih životnih spojeva. Snimljen istančanim i preciznim filmskim sredstvima u tradicionalnom duhu i engleske i skandinavske dokumentaristike, ovaj film posebno prijatne atmosfere, gradi čudnu harmoniju grube realnosti i sofisticiranog sveta koji nastaje u plavetnilu bazena.

Reč selektora: Pre neku deceniju ja sam bio tih godina, ali sećam se uznemirujućih godina kada sam mislio "gotovo je" istovremeno živeći život pun zadovoljstava u svakodnevnoj dosadi. Režiser u kupaćim gaćama i njegovi dugovi isto tako obučeni... to je neopisiv prizor, zabavan za gledanje, ali ne samo to. To je postavljanje pitanja kako učiniti nepodnošljivo podnošljivim.

       www.ampfilm.se/projects/

Dilan Vilijams

Rođen 1968. u Kardifu, u Velsu, Velika Britanija. Nakon završenih osnovnih studija poslovne administracije na Univerzitetu Glamorgan u južnom Velsu, master studije iz socijalne antropologije završio u Londonu. Počeo da snima i režira kratke i televizijske dokumentarce 1996. Uspešno je radio kao režiser, istraživač i producent za dokumentarne filmove i serije za BBC, Kanal 4 (Channel 4), Diskaveri kanal (Discovery Channel), ZDF – Arte i Istorijski kanal (History Channel). Živi u Stokholmu, u Švedskoj od 2002. godine. Na Dramskom institutu u Stokholmu usavršavao studije dokumentarnog filma 2005. i 2006. godine. U Švedskoj režirao i producirao dokumentarne filmove za švedsku nacionalnu televiziju SVT. Suosnivač producentske kuće “Amp Film” 2008. Trenutno radi na nekoliko projekata kao producent i ssrežiser.

IZABRANA FILMOGRAFIJA

REZERVISANO ZA GEORGA (Reserverat för Georg), 2005.
MADAM I KAPETAN NILSON (Madame och Kapten Nilsson), 2006.
MUŠKARCI KOJI PLIVAJU (Män Som Simmar), 2010.

PRVI FILM
THE FIRST MOVIE

Velika Britanija, 2010.
76 minuta
režija: Mark Kazans

Autor osobene BBC-jeve serije “Scena po scena” o najpoznatijim filmskim autorima i glumcima savremenog filma i pisac specifične filmske istorije, Mark Kazans, odlučio se za još jednu neponovljivu filmsku avanturu. Opremljen kamerom, projektorom i kopijama nekoliko pažljivo izabranih filmova, širom otvorenih očiju i srca otišao je na sever Iraka u planinske predele nekadašnjeg Kurdistana da po ko zna koji put proveri magično delovanje filma. Ovo je nadahnuti filmski esej o susretu različitih kultura, različitih generacija, ali najviše od svega svedočanstvo o prvim, neiskvarenim dečjim susretima s filmskim snovima. Dokument o svetu ugroženom ratom i sukobima, u kome otkrivamo snagu mašte i snova koji se utiskuju u zadivljujuće pejzaže i egzotične prizore živopisnog planinskog mesta. Prostor između kuća toplih boja stalno je ispunjen prisustvom dece u radoznalom otkrivanju sveta, a samo središte postaje čarobni bioskop u kojem je film čudo i nezapamćena radost. Prva iskustva autora, inspirisanog bogatim filmskim znanjima, i prva iskustva dece, obogaćena dubinom i lepotom iracionalnog, stapaju se u ovaj jedinstveni, snoliki vizuelni eksperiment.

Reč selektora: Šarmantan, divno ispričan na nelinearan način... dobro, vidi se režisera koji dolazi i odlazi, na početku i na kraju, ali on pravi verbalne i vizuelne izlete izvan glavnog puta i to je ono što film čini drugačijim, istinski originalnim i ličnim esejem.

       www.thefirstmovie.net

Mark Kazans

Rođen u Belfastu, u Severnoj Irskoj. Studirao medije i slikarstvo. Od 1991. radio je za Filmski festival u Edinburgu i bio je njegov direktor pet godina. Tokom devedesetih bio je TV voditelj za dve serije BBC-ja o filmu – kultni noćni program “Moviedrome” i čuvenu seriju “Scena po scena” koju je i režirao. Među mnogim poznatim filmskim režiserima i glumcima intervjusao je i Martina Skorcezea, Vudi Alena, Romana Polanskog, braću Koen, Bernarda Bertolučija. Učestvovao je u osnivanju dobrotvorne organizacije “Škotski klinci snimaju filmove” (SKAMM). Sledeće godine osnovao je producentsku kuću “4Way Pictures” sa grupom mladih britanskih režisera. Objavio je knjigu intervjua iz serije “Scena po scena” 2002. godine. Napisao je istoriju filma “Priča o filmu”, koja je prevedena na deset jezika, uključujući i kineski. Jedan je od pisaca istorije dokumentarnog filma “Zamišljanje realnosti”. Takođe je napisao i knjigu o promenama u savremenom svetskom filmu pod naslovom “Široki ekran – Posmatranje stvarnih ljudi negde drugde”. Počasni je doktor Univerziteta u Edinburgu i honorarni predavač na Univerzitetu u Stirlingu. Od 2007. snima dvanaestočasovni dokumentarac po “Priči o filmu”.

IZABRANA FILMOGRAFIJA

PSIHOLOGIJA NEONACIZMA: JOŠ JEDNO PUTOVANJE VOZOM DO AUŠVICA (The Psychology of Neo-Nazism: Another Journey by Train to Auschwitz), 1993.
FILM IRAN (Cinema Iran), 2005.
NOVIH DESET ZAPOVESTI (The New Ten Commandments), 2008.
PRVI FILM (The First Movie), 2010.

ZANZIBAR MUZIČKI KLUB
ZANZIBAR MUSICAL CLUB

Francuska, 2010.
85 minuta
režija: Filip Gasnije i Patris Nezan

Prava poslastica za ljubitelje svetske muzike. Ovaj francuski dokumentarac koji može da nas podseti na čuveni Vendersov film o Kubi i kubanskoj muzici, je poniranje u mistični, erotični i melanholični svet Zanzibara, legendarnog ostrva na vekovima starom putu začina. To je poziv da se istražuje kultura gde se tradicija duga gotovo dva milenijuma prenosi muzikom. To je poziv da se otkrije prostor u kome muzika prati ljude u svim važnim trenucima njihove egzistencije. To je poziv da se prepustite jedinstvenom doživljaju koji nastaje u spoju muzike i jedinstvenog prostora i ljudi. Svake večeri muzičari se okuplaju u muzičkom klubu i pripremaju zajedničko sviranje i nove pesme. Muzika Zanzibara zove se Tarab i ona je prisutna u svakodnevnim događajima i u različitim važnim ritualima. Tarab nije tu samo da zabavi, nego više da isceljuje i sjedinjuje duše pretvarajući svako izvođenje u snažan kolektivni doživljaj. Muzika koja nas opčinjava čarobnim spojem arapskih tonova, latinskih ritmova, indijskih melodija i afričkih bubnjeva. Film su režirali jedan muzičar, Filip Gasnije i jedan sinasta čistih filmskih postupaka, Patris Nezan.

Reč selektora: Ne sećam se kada sam se poslednji put tako dobro osećao gledajući muzički film kao što je ovaj, koji ne samo da ima sjajnu muziku, lepe ljude koji pevaju i igraju, već i poštovanje prema publici. Mi, autori filma, ne želimo da vas podučavamo rečima, slike će reći sve i one to i čine. I mi razmenjujemo poštovanje sa ljudima u filmu. Jednostavno, divan pristup – a takođe i mnogo toga naučite, gledanjem!

       www.lesfilmsdupresent.fr/lang/en/2009/zanzibar-musical-club/

Filip Gasnije

Dokumentarista i muzičar. Tokom osamdesetih osnovao je sa dvojicom muzičara grupu "Un Département". Svirao i kao član minimalističke grupe “Belcanto Orchestra”. Takođe je sarađivao sa mnogim muzičarima. Snimao je dokumentarce za različite francuske TV stanice kao na primer “U zemlji kamenih plesača” (“Au pays des danseuses de pierre”) iz Kambodže, “Grad cigana” (“Tzigane city”) ili “Če Gevara”.

Patris Nezan

Producent, ali i scenarista i režiser dokumentarnih i igranih filmova. Od 1994. do 2004. godine radio je kao umetnički direktor i producent u producentskoj kući „Heure d’Eté Productions“. Jedan je od osnivača producentske kuće „Lesfilmsduprésent“ 2004. Režirao dokumentarac o igri „Entrons dans la danse“ i bio producent više filmova i serija sa istom tematikom - „Dansedansedanse“, „Les ballets de ci de la“, „Uzes quintet“, „One dance, one song“.

ZAJEDNIČKA FILMOGRAFIJA

ZANZIBAR MUZIČKI KLUB (Zanzibar musical club), 2010.

CINEMA KOMUNISTO

Srbija, 2010.
100 minuta
režija: Mila Turajlić

Prikazan sa izuzetnim uspehom na najvećem evropskom festivalu dokumentarnog filma IDFA u Amsterdamu, nastao je posle gotovo petogodišnjeg rada mlade beogradske autorke Mile Turajlić. Napravljen je kao dinamčni, atraktivni vremeplov koji nas vodi u prostore sada imaginarne, nepostojeće države kroz raspadnute ostatke našeg najvećeg filmskog studija i vatromet prizora iz već zaboravljenih jugoslovenskih filmova. Cinema Komunisto gradi složenu filmsku kompoziciju u spoju vešto uklopljenih ekskluzivnih arhivskih materijala, kadrova iz igranih filmova, aktuelnih snimaka značajnih filmskih i istorijskih prostora i svedočenja nekih od važnih aktera iz perioda razvoja i zlatnog doba Jugoslavije posle Drugog svetskog rata. Kritičko preispitivanje dominantnog ratnog filma, nadograđeno je najatraktivnijim periodom Avala filma kada su brojne strane koprodukcije s bogatim scenografijama i egzotično kostimiranim stotinama statista dovodile u Beograd najveće svetske filmske zvezde. Prisećajući se nekih od vrhunskih dometa jugoslovenske kinematografije s nostalgijom i uvažavanjem, ovaj film kritički preispituje ideološke kontekste i otkriva čitav niz izuzetnih, do sada nepoznatih detalja naše filmske istorije.

Reč selektora: Jedna stvar je napraviti ogromno istraživanje po arhivama, snimaka ili pisanih dokumenata, i razgovarati sa stotinama ljudi – ali napraviti od toga zabavanu, informativnu i ponekad vrlo dirljivu epsku sagu, FILM koji teče i posle koga želite da saznate još više kada se završi – to je ono što je postigla mlada režiserka. Bravo!

       www.cinemakomunisto.com

Mila Turajlić

Rođena je u Beogradu 1979. Diplomirala je na Londonskoj školi ekonomije (London School of Economics) iz oblasti politike i međunarodnih odnosa. Završila filmsku produkciju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Osnovala NVO koja je uvela parlamentarnu debatu na Beogradski univerzitet i takmičila se na mnogim debatnim turnirima; dobila nagradu za Najboljeg govornika na Debatnom šampionatu evropskih univerziteta 2001. Master studije iz oblasti medija i komunikacija završila na Londonskoj školi ekonomije (London School of Economics) i specijalizovala dokumentarni film na pariskoj školi La Femis. Na poziv volontirala u Njujorku na filmu Tonija Švarca, dvostrukog dobitnika Oskara za kratke dokumentarne filmove. Radila u „Wilton Films“ u Londonu kao asistent produkcije i istraživač na serijama za „Discovery Europe“ / „Discovery Times“ i ARTE. Radila je na više igranih filmova kao asistent režije i koordinator produkcije („Apokalipto“ - režija Mel Gibson; „Zatamnjenje“ - režija Oliver Parker; „Braća Blum“ - režija Rajan Džonson; Ljudski zoološki vrt, producent Lik Beson). Pomogla je osnivanje festivala „Sedam veličanstvenih“ i od tada radi kao producent festivala. „Cinema Komunisto“ je njen prvi dugometražni dokumentarni film.

FILMOGRAFIJA

CINEMA KOMUNISTO, 2010.