Austrija/Nemačka, 2009.
93 minuta
režija: Lilijan Frank i Robert Cibis
Potraga za savršenim zvukom iz jedinstvene perspektive čoveka koji zaranja
u unutrašnjost klavira pokušavajući da do perfekcije aktivira sve njegove fantastične potencijale.
Svaki klavir ima svoju osobenost, svako delo svoju boju, a svaki pijanista svoj temperament i
viziju. Susret vrhunskog klavir štimera, Štefana Knipfera, i vrhunskih pijanista kao što su
Alfred Brendel, Lang Lang, Pjer Loran Emar. Pronaći pravi instrument s pravim kvalitetima koji se
uklapaju u zamisli virtuoza i naštimovati ga do savršenstva, to postaje misija koja zahteva čelične
nerve, neograničeno strpljenje i vrhunsko umeće da se reči pretvore u zvuk. Izuzetna fotografija i
zadivljujući kvalitet zvuka, jer je muzika snimana čak i na 90 kanala, čine da širom otvorite i oči i
uši i da se prepustite uživanju. Film o strasti, savršenstvu i zrnu ludosti.
REČ SELEKTORA: “./prethodni_festivali/pages/2010.učenje putem gledanja i slušanja. Zaista saosećam sa ovim rastrzanim pijano mađioničarem, koji mora da pokreće i podešava ogromne klavire i njihove „stomake“ da bi zadovoljio ambicije nekolicine umetnika, gde je jedan blaziraniji od drugog. Veličanstven je osećaj to ispratiti!“
Visoko filmsko obrazovanje stekla na Filmskoj akademiji u Baden-Virtembergu u Nemačkoj. Nakon toga studirala u Parizu na Velikoj školi Fresnoj – Nacionalni studio za savremenu umetnost. Deset godina radi zajedno s Robertom Cibisom kao režiser i producent.
Studirao film u Parizu i Rimu, a zvanje mastera stekao na Novoj Sorboni 1997. Prisustvovao master klasovima na nemačko-francuskoj Filmskoj akademiji Femis u Parizu, kao i na Filmskoj akademiji u Baden-Virtembergu. Radi kao režiser i producent.
LJUDSKI KAPITAL – TRGOVINA RADOM (Kapital: Mensch - Das Geschäft mit der Arbeit), 2004.
ISUS VAS VOLI (Jesus liebt Dich), 2008.
PIJANOMANIJA (PianoMania), 2009.
Belgija, 2009.
77 minuta
režija: Iv Inan, Erik Kardo i Delfin Lerisej
Priča o ljudima “koje niko ne poznaje, a svi vole da ih mrze”. Dokumentaristi koji probijaju standardnu medijsku sliku vrhunskog fudbala i vode nas u prostore pristupačne samo sudijama. Eksluzivno sniman u saradnji sa UEF-om tokom prvenstva Evrope 2008, ovaj film nas uvodi u središte, za publiku nevidljive, komunikacije sudija tokom velikih utakmica. Engleski naslov filma “Kill the Referee” (“Ubijte sudiju”) otkriva uvek prisutnu dimenziju pretnje i opasnosti u poslu sudija. Dramatičnost fudbala prikazana kroz sve okolnosti koje prate kontroverzne sudijske odluke. Studija savremenog fudbala koji je postao jedna od najvećih planetarnih zabava, ali i poželjni prostor promocije političkih lidera. Uzbudljivi snimci iz dosad neviđenih vizura sudija i igrača! Sniman u više država Evrope istovremeno, ovo je jedan od najsloženijh produkcionih poduhvata u savremenom dokumentarnom filmu.
REČ SELEKTORA: „Ovo je poklon onima koji su zaluđeni fudbalom. Uvid u svet ljudi u crnom sa terena koje volimo da mrzimo. Ovde se uloge menjaju - neverovatno je šta sve sudije treba da istrpe kako od igrača tako i od gledalaca.“
Rođen u Liježu, Belgija, 1968. Počeo je kao sportski novinar belgijske televizije RTBF. Ubrzo se pridružio jednom od najznačajnijih evropskih TV producenata, Žanu Libonu. S njim je radio na poznatoj istraživačkoj dokumentarističkoj seriji “Striptiz”, a jedna od epizoda nominovana je i za nagradu Prix Europe.
Posle petogodišnjeg rada u marketingu Gomon-Buena Viste u Parizu, počenje da radi televizijske reklame. Režirao više različitih TV dokumentaraca. Sarađivao na seriji “Striptiz”.
Glumica i režiser. Režirala nekoliko dokumentarnih filmova i jedan dugometražni igrani film.
SUDIJE (Les arbitres), 2009.
Finska, 2009.
74 minuta
režija: Juka Karkainen
Dokumentarac kao poetski uvid u šest finskih dnevnih soba. Ovo je priča o
promenama, samoći, odgovornosti i neizbežnoj prolaznosti. Glavni junaci su obični Finci različitih
generacija. Svaki od njih je u traganju za nečim važnim: za ljudskom bliskošću, razumevanjem i
prihvatanjem. Događaji su različitog obima, ali i oni najmanji u krugu porodice, postavljaju
junake u dramatične situacije. Sva ova individualna svakodnevna iskustva stapaju se u osećajnu, na
trenutke nadrealnu priču o ljudskom životu. „Zaboravite Nokiu i inovativnu ekonomiju! Žiri ovim
proglasom zahteva da ovaj film mora da se koristi kao glavno sredstvo za stvaranje brenda Finska.“
(Saopštenje žirija finske selekcije, Filmski festival Tampere, 2009.) Film se upravo prikazuje u
bioskopima širom Finske.
REČ SELEKTORA: „Kakva brilijantna ideja – oslikati zemlju pomoću likova koji se mogu naći u svom prirodnom okruženju, kod kuće. Zavolećete tog mladića, koji će postati otac, a koji očigledno nije spreman za tu odgovornost. Brilijantna ideja, kao i film!“
Rođen u Keravi u Finskoj 1972. Audio vizuelno obrazovanje stiče kroz razne specijalističke kurseve i radionice, počev od video i tonske produkcije na Centralnoj politehnici u Kokoli u Finskoj 1997. i audiovizuelnih medija na Institutu za medije Voionma 1998/99, pa do radionica u Helsinkiju, na Bornholmu i u Beču.
ZETOR - ROĐEN SLOBODAN (Zetor – vappaana syntynyt), 2004.
SOBA ZA PUŠENJE (Tupakkahuone), 2006.
SUTRA JE BILO JUČE (Matkalla Vanhuuteen), 2008.
DNEVNA SOBA NACIJE (Kansakunnan olohoune), 2009.
Francuska, 2009.
111 minuta
režija: Klodin Borije i Patris Šanjar
Oni dolaze svakog dana iz Azerbejdžana, Mongolije, Šri Lanke, Konga, Somalije,
Eritreje. Dolaze cele porodice, sa ili bez prtljaga, sa ili bez pasoša, čarter letovima, kamionima,
brodovima. Među njima su trudnice, mladi parovi, starci. Dolaze i sa strahom i sa nadom. Talasi
naroda koji kao da prete da će potopiti neobični novi Vavilon, stiču se u sred Pariza, u organizaciju
koja im pomaže da se snađu i prežive. I tu, na “vratima raja”, za mnoge od njih, stoje dva “andela” -
Karolina i Kolet. Sa njima započinje priča o sudarima kultura, običaja i potreba, koja neke dovodi do
suza i ocaja, a neke do blaženstva i sreće. Ali i priča o “andelima” koji nemaju kome da se požale.
Apsurdno, dramatično, duhovito, tragično, ohrabrujuće. Uzbudljiva studija vrhunskih francuskih dokumentarista,
koji s puno razumevanja za delikatne nijanse, otkrivaju neslućene prizore savremene Evrope.
REC SELEKTORA: „Radnja bi mogla da se odvija bilo gde u Evropi – ljudska bića koja dolaze u novu zemlju u potrazi za boljim životom! Socijalni radnici, koji ih upoznaju i razgovaraju sa njima, cine ono što mogu u skladu sa pravilima koja su postavljena. To je emotivna drama sa komičnim trenucima, snimana uglavnom u krupnim planovima, koja majstorski prenosi jezičke i kulturne nesporazume.“
Karijeru započela u pozorištu. Ucestvovala u pokretu za decentralizaciju pozorišta u Francuskoj. Dokumentarce režira od 1968. Od 1990. do 2002. pomagala u vođenju kreativnog centra za dokumentarne filmove u Sen Deniju i pokrenula Susrete dokumentarnog filma. Bila je predsednik ADOK-a, asocijacije francuskih dokumentarista.
ŽILIJET S MUŠKE STRANE (Juliette du côté des hommes), 1981.
IMAGINARNI PORTRET GABRIJELA BORIJEA (Portrait imaginaire de Gabriel Bories), 1984.
GOSPODIN PROTIV GOSPOĐE (Monsieur contre Madame), 1999.
ŽENE DVANAEST GRANICA (Les femmes des douze frontieres), 2003.
I NAŠI SNOVI (Et nos reves), 2007.
DOŠLJACI (Les arrivants), 2009.
Sa 17 godina vodio Filmski klub Grenobl sa najvećim brojem članova u Francuskoj. Studirao filozofiju na Sorboni. Radio kao glavni urednik časopisa o televiziji i režirao dokumentarce za televiziju. Kao hipik putuje kroz Avganistan, Pakistan i Indiju od 1969. do 1972. godine. Bio je zainteresovan za teške uslove života seljaka u Brazilu, Africi i Bangladešu. Posvetio se režiranju dokumentarnih filmova 1977. Bio je predsednik ADOK-a.
NEKOLIKO STVARI O DRVETU, O RECI I O VRISKU NARODA
(Quelque chose de l’Arbre, du Fleuve et du Cri du Peuple), 1980.
SVAMI-JI, UNUTRAŠNJE PUTOVANJE (Swami-ji, un voyage intérieur), 1983.
KONVOJ (Le Convoi), 1995.
IMPRESIJA, MUZEJ ALŽIRA (Impression, Musée d’Alger), 2003.
U CRVENOM KAMIONU (Dans un camion rouge), 2005.
I NAŠI SNOVI (Et nos reves), 2007.
DOŠLJACI (Les arrivants), 2009.
Švedska, 2008.
108 minuta
režija: Nina Hedenius
Vrhunsko dokumentarističko majstorstvo koje spaja čoveka, životinje i biljke u svet sklada i spokoja. Priča koja se razvija pred nama kao slikarsko platno, naslikano delikatnim potezima do najfinijih detalja. Savršena simbioza svih bića u kojoj čovek ni po čemu nije povlašćen. Život jedne posebne švedske farme kroz četiri godišnja doba, ispunjen dubokim poštovanjem prema prirodi. Tišina i ritam svakodnevnih aktivnosti odišu tim istim poštovanjem. „Udaljili smo se od životinja i prirode”, kaže Nina Hedenius. „Htela sam da napravim epsku sliku onoga što je na izdisaju. „U ritmu prirode” je ljubavna oda životinjama i prirodi.” Slike i zvuci prirode bez ijedne izgovorene reči. Film zadivljujuće lepote i dostojanstva.
REČ SELEKTORA: „„Ne može se pregovarati sa prirodom”, rečeno je na Samitu o klimatskim promenama u Kopenhagenu. Nakon što odgledate ovaj izvrsni film o prirodi i o življenju u skladu s njom, zapitate se – ko bi uopšte i želeo (da pregovara s prirodom)? Ovo mesto nije daleko od nas, a opet je daleko od urbanog i stresnog modernog života.”
Rođena kao Nina Gudrun Johana Hedenius u gradiću Solna u blizini Stokholma. Studirala slikarstvo s ambicijom da postane slikar. S 25 godina odlazi iz Stokholma u šumovite predele Švedske, gde i danas živi. Uspešna izložba fotografija donela joj je poziv švedske televizije za snimanje prvog dokumentarnog filma, 1965. Napušta slikarstvo i potpuno se posvećuje se filmu. Fotograf, režiser, direktor fotografije, montažer i nezavisni producent. Nina Hedenius je jedna od najznačajnijih švedskih dokumentarista, a njeni filmovi su u samom vrhu evropskog dokumentarizma.
KAO VETAR, MOJA ČEŽNJA (Likt vinden far min längtan), 1989.
ODRAZI U MOM OKU (Det speglar i mitt öga), 1992.
STARAC U MALOJ DRVENOJ KUĆI (Gubben i stugan), 1995.
ŠVEDSKE PRIČE (Från Sverige i tiden), 1999.
UMETNOST ČIŠĆENJA (Konsten att städa), 2002.
U RITMU PRIRODE (Naturens gång), 2008.
Italija/SAD, 2008.
115 minuta
režija: Đanfranko Rozi
Usred kalifornijske pustinje, cetrdeset metara ispod nivoa mora, na mestu napuštene vojne baze, 250 kilometara severoistočno od Los Anđelesa, živi grupa ljudi izvan visoko razvijenog sveta, bez struje, bez tekuće vode, bez policije, bez vlasti. Nadrealna scenografija kao iz filmova o pobesnelom Maksu, napušteni autobusi i automobili koje nastanjuju živopisni likovi - buntovnici, gubitnici, proroci, pesnici, rokeri. Svako od njih živi po sopstvenoj zamisli i po sopstvenim pravilima. Iako žive u ekstermnim uslovima rade sve što rade i drugi ljudi – šiju, citaju, vode ljubav i sanjaju svoje snove. Sve izgleda apokalipticno, ali oni nam prenose doživljaj topline i doma. Đanfranko Rozi je izabrao i pratio živote nekoliko njih tokom perioda od cetiri godine uspostavljajući izuzetno neposredan, dubok i nenametljiv odnos. Prizori sumraka u pustinji uzbudljivo boje toplinom atmosferu čitavog filma. Pobednik programa Horizonti na festivalu u Veneciji 2008. i najbolji italijanski dokumentarac te godine. Postapokalipticna slika Amerike bez televizije i kompjutera.
REC SELEKTORA: „Ovo je krajnji dokaz toga koliko je važno ostati sa svojim junacima na duže vreme (u ovom slučaju više godina) kako bi se steklo poverenje i kredibilitet. A veliki je plus i to što je Rozi odlican režiser. Vreme i veština i vizija.”
Rođen je u Asmari, u Eritreji. Živeo je u Istambulu, Njujorku, Rimu i Los Anđelesu. Studirao u Italiji, a diplomirao na Filmskoj školi Njujorškog univerziteta (New York University Film School). Radi kao režiser i direktor fotografije, a povermeno kao kreativni supevizor za naknadnu sinhronizaciju za Univerzal, Foks, Paramaunt i Drimvorks. Gostujući je predavač na Filmskoj školi Njujorškog univerziteta (New York University Film School).
ISPOD NIVOA MORA (Below Sea Level), 2008.
EL SICARIO - u radu
Španija/Nemačka/Čile, 2009.
83 minuta
režija: Herman Berger-Herc
Virtuozno poniranje u dugo skrivanu tragediju razbijene porodice koja u sebi nosi dramatične potrese Latinske Amerike. Putovanje sina u potrazi za uspomenom na svog ubijenog oca. Emocionalna istorija zemlje koja odbija da zaboravi. Intimni dnevnik razorene porodice koja se bori da prevaziđe tragediju. Scene koje su ispunjene energijom davno potisnutih događaja koji su decenijama kao mračna senka pratili protagoniste ove priče. Susret sa osobama koje su svoju izuzetnost i čvrstinu izgradili kao način da se preživi i da se sačuva nada. Uzbudljivo spajani delovi velike slagalice koji nas vode kroz hodnike vremena, vraćajući nas do tragedije i natrag, do oslobađajuće katarze. Zamišljen kao epska saga u formi igranog filma, ovo je istačan i slojevit dokumentarac s napetošću trilera i emocijama velike bioskopske melodrame. Jedna od najvećih transkontinentalnih koprodukcija u sferi dokumentarnog filma.
REČ SELEKTORA: “Gde leži granica između privatnog i ličnog U ovom slučaju, ne postoji sumnja jer nas Berger poziva na njegovo vrlo lično i emotivno putovanje koje se nalazi u okviru čileanske skorašnje horor priče (istorije). Mnogo sam naučio gledajući ovu univerzalnu priču o ljubavi sina i oca.“
Rođen u Santjagu, Čile, 1972. Studirao žurnalistiku, zatim umetnost i estetiku. Radio kao novinar na dve čileanske TV stanice. Bio producent na dokumentarnim serijama. Od 1997. živi u Barseloni, gde je studirao filmsku režiju i montažu, a postdiplomske iz kreativnog dokumentarnog filma na Univerzitetu Pompeu Fabra. Radi kao režiser televizijskih i filmskih dokumentaraca.
PUT U NARAGONIJU (Viaje a Narragonia), 2002.
MOJ ŽIVOT S KARLOSOM (Mi vida con Carlos), 2009.