Francuska, 2005.
102 minuta
režija: Sezar,
Mari-Klemans Paez, Rejmon Rajaonarivelo
Na malagaškom “mahaleo” znaci slobodan, nezavisan.
Glasovi i muzika „Mahalea“ prate narod Madagaskara još od
sloma kolonijalnog recima. Ipak, i posle tridesetogodišnjeg
uspeha, sedam muzicara iz grupe još uvek su na distanci od
sveta šou-biznisa i ostaju duboko posveceni idejama da pomažu
razvoj svoje zemlje; njihove profesije su od hirurga do farmera,
od lekara do sociologa i poslanika u parlamentu.
Pracen ritmicnim melodijama grupe, film sledi pevace kroz
njihov svakodnevni život dajuci nam uvid u teško dostupne
socijalne i ekonomske probleme malagaškog naroda. Kombinacija
talenata filmskih umetnika koji su radili na ovom filmu, dala
je delo koje je istovremeno etericno i konkretno, poeticno
i politicki angažovano.
“Ovo je drugaciji muzicki dokumentarac. Ima divnu muziku
i dešavanja, ali i karaktere koje nikada necete zaboraviti.
Bore se za svoju zemlju i istovremeno uživaju. Zaista velicanstven
film za otvaranje velicanstvenog festivala. Za zadovoljstvo
i razmišljanje.“
Tue Stin Miler
Rodena 1959. u Tananarivi, Madagaskar.
Studirala sociologiju u Parizu.
CELSA diploma Sorbone za marketing i reklamiranje.
Osnovala Produkciju Laterit 1988.
Pravi dokumentarne filmove zajedno sa svojim suprugom,
Sezarom Paesom.
Roden u Rio de Žaneiru 1955. Živi u Parizu od 1980.
Korežiser, direktor fotografije i montažer dokumentarnih
filmova koje snima od 1989. sa svojom suprugom Mari-Klemans
Paes.
/images su nagradivani na brojnim festivalima i prikazivani
na televizijama sirom sveta.
ANGANO...ANGANO... PRICE S MADAGASKARA, 1989.
PESME I SUZE PRIRODE..., 1992.
AWARA SOUP, 1996.
SAUDADE DO FUTURO, 2000.
MAHALEO 2005.
Roden na Madagaskaru 1952.
Studirao film u Monpeljeu i Parizu.
Radio kao režiser i direktor fotografije na više kratkih
filmova.
Snimio svoj, a ujedno i prvi igrani film na Madagaskaru,
„Tabataba“ 1988.
/images prikazivani u Kanu i na drugim znacajnim svetskim
festivalima.
Nemacka i SAD, 2005.
82 minuta
režija: Ricard Ladkani i Kif Davidson
“Đavolov rudar” je prica o cetrnaestogodišnjem Baziliju Vargasu
i njegovom dvanaestogodišnjem bratu Bernardinu, tokom njihovog
rada u bolivijskim rudnicima srebra na planini Sero Riko,
koji postoje još od šesnaestog veka. Kroz decje oci susrecemo
se sa svetom rudara, posvecenih katolika, koji presecaju svoje
veze s Bogom ulazeci u planinu. To je zbog drevnog verovanja
da davo, predstavljen stotinama statua koje su postavljene
po tunelima, odreduje sudbinu svih koji rade u rudnicima.
Odrasli bez oca i živeci u pukom siromaštvu s majkom na obroncima
rudnika, decaci preuzimaju na sebe mnoge obaveze odraslih.
Moraju da rade da bi sebi priuštili odecu i druge neophodne
stvari za školu. Bazilio veruje da ce im samo velikodušnost
planinskog davola dozvoliti da zarade dovoljno novca da bi
mogli da nastave školovanje. Bez obrazovanja, brac]a nemaju
nikakvu mogucnost da izbegnu sudbinu da budu rudari u rudnicima
srebra.
“Ovo je cist dokumentarac u klasicnom smislu reci.
Dovodi nas na mesto o kojem ne znamo ništa i upoznaje nas
sa cetrnaestogodišnjim decakom koji se bori da preživi radeci
u rudniku. On želi da promeni život, pametan je i brižan,
da li ce uspeti?”
Tue Stin Miler
Višestruko nagradivani snimatelj. Snimio preko tridesetpet
dokumentaraca, internacionalnih produkcija, u nekim
od najudaljenijih delova sveta.
Snimao filmove o prirodi, kao sto je “Susreti s velikom
belom ajkulom”; politicke filmove, kao sto je “Beg preko
Himalaja”, koji je i korežirao i koji je osvojio petnaest
medunarodnih nagrada, o tibetanskoj deci izbeglicama;
visoko budžetne istorijske dokumentarne filmove sa znacajnim
rekonstrukcijama, kao sto su “Juda izdajnik” i “Krstaši”.
Takode, radio na /imagesma koji su price o pojedinim
licnostima, snimanim u Uzbekistanu (“Ljubavna prica
iz Samarkanda”), Vijetnamu (“Povratak u Sajgon”) i Kambodži
(“Nemacka legija stranaca u Indokini”).
Za seriju “Manastiri reke Dunav” nagraden i austrijskom
i italijanskom nagradom za najbolju fotografiju.
DAVOLOV RUDAR je prvi dugometrazni dokumentarni film
koji je režirao.
Roden i odrastao u Bruklinu.
Poceo filmsku karijeru 1993. kao montažer na dokumentarnom
filmu „Krvne veze: Život i rad Seli Mena”. Dva puta
nominovan za nagradu EMI za svoj rad za National Geographic.
Dobio nagradu Inernational Monitor za montazu TV filma
„Šta su Vesti?“.
Režirao igrani film u nezavisnoj produkciji 1997.
Bio je producent i režirao dokumentarne filmove za Discovery
Channel, ABC News, PBS i A&E.
Režirao nagradivani promotivni spot o rasnoj toleranciji
za National Geographic.
DAVOLOV RUDAR je prvi dugometražni dokumentarni film
koji je režirao.
Finska, 2005.
52 minuta
režija: Mervi Junkonen
Poslednje krave s farme Junkonena odvode u klanicu. Tockovi progresa se okrecu, ali dvoje sredovecnih ljudi zaostaju, Maija i Penti Junkonen. Mala opština Oulunsalo planira fabrike, poslovne zone i novi autoput sa cetiri trake koji ce presecati njive i livade na farmama. Ovo je prica o tugovanju kroz koje prolaze ljudi koji napuštaju svoj stari nacin života i o stvarima koje su na kraju svega najvažnije.
Starija cerka Junkonena, Mervi, režiserka filma, shvata da je ona sama jedan od razloga zbog koga njeni roditelji odlucuju da napuste svoj stari nacin života – nema nikog ko bi preuzeo farmu. Kroz oceve amaterske filmove, ona gleda trenutke iz prošlosti farme i sagledava vreme kada je farma bila puna života.
Sada Penti (60) provodi vreme sa svojom kolekcijom traktora i pomalo radi na farmi, ali Maija ne zna šta da radi. život donosi tragican obrt i stare brige nisu više toliko važne.
MIRNA FARMA je režiserkino licno preispitivanje nacina života koji išcezava i istorije u kojoj je ona poslednja karika.
„Upamtite ime režiserke. Ona je mlada, ali je pravi dokumentarista. U ovom filmu ona uspeva da nam s puno osecanja isprica tužnu pricu o svojoj porodici na direktan i pozitivan nacin, stalno pokušavajuci da sve prožme toplinom, a da nikad ne bude sentimentalna. Cista lepota.”
Tue Stin Miler
Rodena 1975. u Oulunsalu u Finskoj. Želela da bude
arheolog, ali se našla na filmskoj školi 1996. Studirala
režiju i montažu dokumentarnog filma na Univerzitetu
za umetnost i dizajn UIAH u Helsinkiju. Studentski film
„Barbeiros“ nagradivan na festivalima širom sveta.
Režirala dokumentarne i montirala nekoliko kratkih igranih
filmova.
Trenutno živi u Upsali u Svedskoj.
BARBEIROS, 2001.
SANA (Saanan tahto), 2003.
MIRNA FARMA (Hiljainen tila), 2005.
ARNE (Aarne), 2005.
Danska, 2005.
90 minuta
režija: Frank Piasecki Poulsen
DEVOJKA GERILAC je prica o devojci koja se pridruduje Revolucionarnim
oružanim snagama Kolumbije (FARC), najvecoj pobunjenickoj
grupi u Kolumbiji.
Ovaj film snažno, uznemiruju]e i nezaboravno prikazuje jedinstveni
preobražaj gerilskih regruta koji su podvrgunti tromesecnoj
osnovnoj obuci.
Pratimo glavnu junakinju, Izabelu, od njenog prvog dolaska
u skriveni logor gerilaca, u pohodu da postane deo ove ideološke
organizacije odbacujuci tako život kojim je do tada živela.
Pristupom bez presedana, režiser opisuje transformaciju gradske
devojke iz srednje klase koja mora da se prilagodi striktnoj
vojnoj obuci, marksistickoj ideologiji i primitivnim uslovima
života.
DEVOJKA GERILAC je kriticki antiratni film iz dalekog sveta
o kojem ljudi obicno imaju fragmentarne predstave ili predrasude.
Iz dubine kolumbijske džungle dobijamo prvi filmski dubinski
pogled na život, napore i borbu mladih muškaraca i žena koji
su uvedeni u ideološki uzan i opasan period života.
“Snažan naslov. Snažan film. Danski režiser provodi mesece
u džungli ne da bi se pridružio borbi, niti da bi prihvatio
odredenu ideologiju, vec da otkrije zašto mlada i lepa devojka
odlucuje da posveti svoj život borbi protiv korumpiranog režima.
Veoma zanimljiv portret s puno topline i naklonosti, izvan
bilo kakvog klišea!”
Tue Stin Miler
Diplomirao na Danskoj
nacionalnoj filmskoj školi 2001.
Pre upisa na filmsku školu radio za lokalnu TV mrezu
u Kopenhagenu.
Posle diplomiranja, radi kao režiser, snimatelj i scenarista,
pre svega za dansku televiziju DR. Teme kojima se bavi
su: mladi, politika i problemi treceg sveta. Zbog toga
putuje svuda po svetu, posebno u Afriku.
Litvanija, Nemacka, 2005
52 minuta
režija: Arunas Matelis
Arunas Matelis je snimio decu na odeljenju za leukemiju bolnice u Vilnusu prateci njihovu svakodnevicu, bez sentimentalnosti. Za roditelje, njihova najgora nocna mora se obistinila, ali šta misle sama deca? Život s lekovima, infuzijama i epruvetama ne sprecava ih da jednostavno nastavljaju po starom. Njihova prilagodljivost je neverovatna. Jedna od majki kaže da njen sin nije postao potišten u bolnici zato što se na nju navikao i ne zna za nešto drugo. Deca vežbaju karate ili sanjaju o tome da dobiju hamburgere i koka-kolu umesto stalno iste corbe od kupusa. O buducnosti se cesto govori, kao da nije konacna: nadaju se da nece biti plavokosi kad im kosa ponovo izraste ili žele da postanu doktori, „ali ne na odeljenju za leukemiju“.
Scene su isprepletane s crno-belim fotografijama koje pokazuju decu u sred osmeha, zevanja ili nekog gesta, trenutno zamrzavajuci vreme u ovom direktnom dokumentarcu koji se ne bavi smrcu, vec životom.
„Arunas Matelis je moj bliski prijatelj. Ovo pišem jer sam
ga pratio na njegovom teškom putu kad mu je dete osam meseci
u bolnici bolovalo od leukemije. Uspeli su, a u znak zahvalnosti
Arunas je odlucio da se vrati u bolnicu i snimi decu na ivici
života i smrti, a uradio je to na plemenit nacin. Poljubac
životu bez obzira s kakvim se problemima suocavali.“
Tue Stin Miler
Roden 1961. u Vilnusu, Litvanija.
Od 1979. do 1983. studirao matematiku na Univerzitetu
u Vilnusu.
Upisao pozorišne i TV studije na Litvanskoj muzickoj
akademiji i diplomirao 1989.
Osnovao 1991. jednu od prvih nezavisnih producentskih
kuca u Litvaniji, pod imenom “Nominum“. /images koje
je režirao i producirao bazirani su na njegovom idejnom
manifestu “totalni film ili poetski dokumentarac”.
Režirao deset kratkih dokumentaraca i bio producent
za oko dvadeset koje su rezirali drugi poznati litvanski
režiseri.
/images Arunasa Matelisa nagradivani su i prikazivani
su na mnogim festivalima širom sveta – u Kanu, Roterdamu,
Oberhauzenu, Lajpcigu, Tokiju, Amsterdamu.
IZABRANA FILMOGRAFIJA
DESET MINUTA PRE LETA IKARA, 1990.
NEDELJA, JEVANDELJE PO LIFT-MENU ALBERTASU, 2003.
LET PREKO LITVANIJE ILI 510 SEKUNDI TISINE, 2004.
PRE SLETANJA NA ZEMLJU, 2005.
Republika Češka, 2005.
57 minuta
režija: Miroslav Janek
Dokumentarac o deci koja žive život bez roditelja.
Miroslav Janek istražuje život u decjem domu pomocu igre.
Poziva decu da postanu partneri u pravljenju filma, uci ih
kako da rukuju filmskom kamerom i ohrabruje ih da snimaju
okruženje u kojem žive. Režiser upucuje decu u razlicite filmske
veštine, tako da nisu ogranicena da samo registruju realnost.
Zajedno prave animacije, snimaju skeceve koje su sama deca
smislila i eksperimentišuci s filmskim materijalima sve vreme
otkrivaju mnoge stvari o svojim životima.
U decjim rukama kamera je igracka, ali ona koja ruši zidove
koji razdvajaju dva sveta. Ona je alat koji im omogu]ava da
povere svoje tajne, da izadu na kraj s bespomošnošcu i neocekivanom
tugom.
“Miroslav Janek je iskusan filmski stvaralac koji ima jedinstveno
ose]anje gde da usmeri kameru kada su deca u blizini. Privilegovani
smo da vidimo njegov poetski izveštaj iz jednog sirotišta
u kome je Janek dao kamere deci da snimaju sama sebe, a ti
materijali su kombinovani s veselim, malim, animiranim scenama.
To je cudesno i duhovito i tužno u isto vreme. Kao što umetnost
treba da bude.”
Tue Stin Miler
Roden 1954.
Režiser, direktor fotografije i montazer.
Tokom osamdesetih i devedesetih radio kao montažer i
snimatelj uglavnom u SAD.
Od 1982. do 1986. predaje na FILM IN THE CITIES, Sent
Pol, Mineapolis.
Od 1998. do 2004. pedagog na FAMU (Filmska akademija
u Pragu), katedra za dokumentarni film.
Od 1993. režirao vise dokumentarnih filmova u Republici
Ceskoj, koji su bili nagradivani na mnogim festivalima.
IZABRANA FILMOGRAFIJA
POWAQQATSI, 1987., montažer
ANIMA MUNDI, 1992., montažer
NEVIDENO (Nespatrene), 1996.
SLIKE IZ ZIVOTA SEOSKIH MUZIKANATA (Previanti, vyjevy
ze zivota vesnickych muzikantu), 1999.
HAMSA, TO SAM JA (Hamsa, ja jsem), 1999.
BITKA ZA ZIVOT (Bitva o zivot), 2000.
GRIMIZNA JEDRA (Nachove plachty), 2001.
NAQOYQATSI, 2002., montažer
VIERKA, 2005.
HA-CI-PE (CHA-CI-PE), 2005.
Island, 2005.
82 minuta
režija: Olaf Johaneson
Ziko je na Island došao iz Maroka u potrazi za srecom. Posle deset godina bavljenja biznisom, Ziko bankrotira. Ocajan i bez nade, odlucuje da okupi svoj amaterski tim koji se zove Afrika junajted i da ga uvede u polu-profesionalnu trecu ligu. Obraca se emigrantima širom Islanda, igracima iz Maroka, Nigerije, Kolumbije, Srbije, Gambije i Gvineje, da mu pomognu da ostvari svoju viziju. Ali put do uspeha je pun iznenadenja.
AFRIKA JUNAJTED nas vodi na ocaravaju]e putovanje u snove i namere trenera koji je lud za fudbalom i njegovog živopisnog sastava sa igracima koji treba da prevazidu sopstvenu sujetu – ali i vrelu krv – zbog pravog timskog duha.
“Film mladih ljudi sa – od svih mesta na svetu – Islanda, gde ne postoji fudbalska kultura, ali gde se stranci okupljaju da bi se oskušali s domacima na terenu. Oni dolaze sa svih strana sveta i u ovim malim Ujedinjenim nacijama svadaju se, mrze se, vole i nedostaju jedni drugima – i smeju se zajedno. Ali ne umeju da igraju fudbal… Urnebesno smešno. Uverite se sami.”
Tue Stin Miler
Roden na Islandu 1975.
Diplomirao fiziku u Rejkjaviku 1995. s najvisim ocenama.
Ucestvovao u velikom broju filmskih projekata – igranim,
kratkim i dokumentarnim. Blizak mu je svaki ugao filmskog
rada – kamera, montaža, zvuk, režija i produkcija.
Osnovao nezavisnu producentsku kucu Poppoli Pictures.
Islandski filmski kriticari smatraju Johanesona za jednog
od najvecih režiserskih talenata u zemlji.
ANDEO BR 5503288 (Angel no 5503288), 2000.
U MOJE MONASKO VREME (In my time as a monk), 2001.
PROXIMITAS, 2004.
BLINDSKER, 2004.
AFRIKA JUNAJTED (Africa United), 2005.