Nemačka 2015.
90 minuta
Režija: Kozima Lange

Briljantni uspeh filma „Sjaj”, osvajanje Oskara i maestralno glumačko ostvarenje Džefrija Raša, približili su širokoj publici priču o neverovatnom životnom putu pijaniste Dejvida Helfgota, a stvarnom junaku filma doneli svetsku slavu kao jedinstvenoj umetničkoj ličnosti.

„HELLO I AM DAVID!” je prvi dokumentarac o ovom vanserijskom pijanisti, vunderkindu čija je karijera delovala nedvosmisleno završena posle drastičnog nervnog sloma. A onda, kroz isceljujuću snagu muzike i njegovu veliku ljubav za suprugu Džilijen, Dejvid Helfgot je pronašao put natrag u normalan život i na koncertni podijum. Ovaj majstorski napravljen film, vrhunske kamere, zvuka i montaže, omogućava nam da se uverimo u neodoljivo zaraznu strast i impulsivnost Dejvida Helfgota. Kao pijanista on svira samo ono što oseća, a kao osoba govori bez ograda ono što misli i dodiruje ljude u bukvalnom smislu reči.

Pročišćen i neposredan, podjednako u prizorima sviranja i u situacijama u kojima se ispoljava karakter, hrabar da dopusti životu i junaku da direktno kreira najuzbudljivije, najzabavnije i najneočekivanije scene – ovaj dirljivi, inspirativni film daje nam prodirući uvid u ličnost i muzički život Dejvida Helfgota. Najzad, „HELLO I AM DAVID!” je film o ljubavi: ljubavi prema životu, ljubavi prema muzici – i dubokoprožimajućoj ljubavi između dvoje ljudi koji su očaravajući podjednako koliko su različiti.

http://www.helloiamdavid.de/der-film.php

Kozima Lange

Rođena je u Hamburgu, u Nemačkoj, 1976. godine.

Bila je član dečjeg hora Hamburške državne opere i proputovala je svet još kao dete.

Od 1998. do 2003. godine studirala je produkciju na Filmskoj akademiji u Baden-Virtembergu, bila je producent i scenarista mnogih kratkometražnih filmova i dugometražnog filma „Vacuum”.

Njen rediteljski prvenac je dokumentarni film „Hamame” (“Chamamé”) o argentinskim muzičarima koji je odlično primljen na internacionalnim festivalima i u bioskopima.

Od 2010. predaje dokumentarni i kratki film na Filmskoj akademiji u Baden-Virtembergu i vodi radionice širom sveta.

Izabrana filmografija

• HAMAME (Chamamé), 2007.
• HALLO I AM DAVID – PUTOVANJE SA DEJVIDOM HELFGOTOM (Hello I Am David – Eine Reise mit David Helfgott), 2015.

Nemačka 2016.
94 minuta
Režija: Sergej Loznica

Premijerno prikazan na festivalu u Veneciji, „Austerlic” je još jedan od osobenih dokumentarnih filmova Sergeja Loznice, trenutno jednog od najznačajnijih evropskih autora. Napravljen u formi klasičnog crno-belog filma, bez mnogo reči, bez ijednog komentara ili objašnjenja, prepoznatljivog stila kojim su napravljeni njegovi prethodni najpoznatiji dokumentarci, ovaj film je složena i iznenađujuća antropološka studija kolektivnog ponašanja i svesti. Sa precizno postavljenje distance, koju sam određuje i nikad je ne prelazi, Loznica otkriva fenomen koji nas intrigira i provocira, podjednako koliko i zbunjuje. Film u kojem autor vrhunskim postupcima izuzetne fotografije, kamere, montaže i režije stvara uzbudljivi esej ispunjen tenzijom koja gledaoca pretvara u zainteresovanog nemog svedoka i zapitanog učesnika.

Postoje mesta u Evropi koja čuvaju bolna sećanja na prošlost – fabrike u kojima su ljudi pretvarani u pepeo. Ta mesta sada su memorijalni kompleksi otvoreni za posetioce i primaju hiljade turista svake godine. Ime filma je preuzeto od istoimenog romana jednog od najznačajnijih savremenih pisaca s kraja XX i s početka XXI veka, V.G. Zebalda, koji je posvećen sećanju na Holokaust.

Loznica je napisao: „Šta radim ovde? Šta svi ovi ljudi rade ovde krećući se u grupama od jednog objekta do drugog? Razlog koji leti dovodi hiljade ljudi da provedu svoje vikende u bivšim koncentracionim logorima je jedna od misterija ovih memorijalnih kompleksa.” Film je pokušaj autorskog razmatranja te misterije.

http://www.loznitsa.eu/

Sergej Loznica

Rođen u Baranoviči, u Belorusiji (nekad SSSR, sada Belorusija). Odrastao u Kijevu i 1987. diplomirao primenjenu matematiku na Kijevskom politehničkom institutu.

Od 1987. do 1991. radio je na Instititu za kibernetiku na razvoju ekspertskih sistema, sistemima dizajniranja i na projektima veštačke inteligencije. U isto vreme radio kao prevodilac za japanski. Diplomirao je na Ruskom državnom filmskom institutu (VGIK) u Moskvi 1997.

Njegovi dokumentarni i igrani filmovi prikazivanu su i nagrađivani na najznačajnijim svetskim festivalima – u Kanu, Veneciji, Karlovim Varima. Živi u Berlinu.

Izabrana filmografija

• NASELJE (Поселение), 2001.
• PREDEO (Landshaft), 2003.
• BLOKADA (Блокада), 2005.
• REVIJA (Представление), 2008.
• SEVERNA SVETLOST (Lumière du Nord), 2008.
• MAJDAN (Maidan), 2014.
• DOGAĐAJ (Событие), 2015.
• AUSTERLIC (Austerlitz), 2016.

Belgija, Francuska, Švajcarska 2016.
85 minuta
Režija: Žerom le Mer

Veliki dokumentaristički poduhvat! Žerom le Mer kao autor s kamerom ulazi na mesta koja su potpuno nedostupna i zabranjena i u njima beleži tradicionalne bitke, ali otkriva za nas i potpuno moderne, neočekivane i zapanjujuće. Vrhunskim postupcima diskretnog prisustva i pažljivog posmatranja autor razvija zadivljujuću studiju o savremenom svetu u kome nestaju utočišta za slabe i bolesne, nestaju empatija, briga i moć isceljenja.

„Izgaranje” je doslovno drama o životu i smrti. Tokom dve godine belgijski režiser Žerom le Mer je pratio članove hirurške jedinice jedne od najvećih bolnica u Parizu. Neprekidno izloženi drastičnom stresu, s manjkom osoblja i sa striktnim restrikcijama budžeta, zaposleni se bore između sebe za resurse, dok uprava postavlja sve strože kriterijume efikasnosti i profitabilnosti. Širom Evrope izgaranje (burn out) dostiglo je razmere epidemije među zaposlenima u javnom i privatnom sektoru. Da li ćemo završiti ubijajući sami sebe? Ili ćemo biti u stanju da pronađemo smisao i radost u radu?

„Naš moderni svet pretvorio je bolnice u fabrike zdravlja, a pacijente u objekte”, svedoči Žerom le Mer. „Efikasnost, produktivnost, učinak – ovo je svuda postala mantra za menadžere. Decenijama smo znali šta se dešava ako životinje izložimo stresu: one će kad-tad pojesti jedna drugu. Ali šta se dešava kad izložimo ljude velikom stresu?”

http://www.burning-out-film.com/

Žerom le Mer

Rođen u Liježu, u Belgiji 1969.

Studirao žurnalizam i komunikacije na Slobodnom briselskom univerzitetu (Université libre de Bruxelles).

Nakon toga, 1995. završio akademiju vizuelnih umetnosti (Institut des arts de diffusion). Nakon akademije režirao kratke filmove i radio kao asistent režije. Za televiziju je 1999. režirao osam epizoda serije “Belgijsko leto” emitovane na na televiziji “Kanal plus” (Canal+).

Od 2000. posvećen je dugometražnom dokumentarnom filmu. Film “Gde je ljubav pod palmama?” 2007. bio je nominovan za Nagradu Evropske filmske akademije, baš kao i “Čaj i struja“ pet godina kasnije.

Snimio je i igrani film 2011. u stilu televizijskih realiti programa, “Veliko putovanje”, premijerno prikazan na festivalu u Roterdamu.

Izabrana filmografija

• VOLTER ME NE INTERESUJE (Volter ne m’intéresse pas), 2003.
• JEDAN DAN, JEDAN ŽIVOT (Un jour, une vie), 2004.
• GDE JE LJUBAV U OAZI PALMI? (Ou est l’amour dans la palmeraie?), 2007.
• ČAJ ILI STRUJA (Le thé ou électricité), 2012.
• IZGARANJE (Burning Out), 2016.

Austrija 2016.
94 minuta
Režija: Nikolaus Gajrhalter

„Homo sapiens” je uznemirujuća i zadivljujuća, fascinantna freska planete, autentična futuristička vizija jednog od velikih majstora. Nikolaus Gajrhalter je jedan od začetnika modernog dokumentarizma, koji još svojim ranim maestralnim ostvarenjem „Pripjat” uvodi dokumentarce u sferu postapokaliptičnih vizija i fantastike, a raskošno razvijenim filmom „Drugde” kreira jedan od najupečatljivijih prikaza sveta kao celine. „Homo sapiens” objedinjuje ove bitne teme i postupcima zrelog majstora uvodi nas u pročišćeni esej vrhunskog stila. U potpunosti vizuelan, bez ijedne reči, uz gotovo komponovane zvučne intervencije, „Homo sapiens” otkriva na velikom ekranu visokoestetizovane prizore koji se duboko urezuju u svest gledalaca.

„Homo sapiens” je film o krhkosti ljudske egzistencije i kraju industrijskog doba i o tome šta znači biti ljudsko biće. Šta će biti tragovi vrste koju zovemo homo sapiens i kojoj pripadamo? Prazni prostori, ruševine, gradovi sve više obrasli vegetacijom, asfalt koji se raspada: prostori koje trenutno naseljavamo, kad ljudi u njima ne bude. Sada napušteni i u propadanju, postepeno preuzimani od prirode od koje su bili oteti ne tako davno. „Homo sapiens” je oda čovečanstvu viđena kroz mogući scenario budućnosti.

O ovom sjajnom radu Gajrhalter govori: „Ovo nije prvi film u kojem naraciju konstruišem samo kroz slike. Ovo je samo prvi u kome nema ljudi. „Homo sapiens” je možda najviše fotografski od svih mojih filmova… Za mene je to vizija mnogo bliža fikciji”.

http://www.geyrhalterfilm.com/en/homo_sapiens

Nikolaus Gajrhalter

Rođen u Beču 1972.

U 22. godini osniva svoju producentsku kuću. Njegov prvi dokumentarni film Angeschwemmt iz 1994. je priča o životu na Dunavu.

Film „Pripjat” iz 1999. i „Negde drugde” iz 2001. donosi mu velika međunarodna priznanja kao vrhunskom snimatelju i dokumentaristi. Radi kao reditelj, producent, scenarista i snimatelj i dobitnik je brojnih značajnih nagrada.

Izabrana filmografija

• NAPLAVINA (Angeschwemmt), 1994.
• GODINA POSLE DEJTONA (Das Jahr nach Dayton), 1997.
• PRIPJAT (Pripyat), 1999.
• NEGDE DRUGDE (Elsewhere), 2001.
• HLEB NAŠ NASUŠNI (Unser täglich Brot), 2005.
• 7915 km, 2008.
• ALENŠTAJG (Allentsteig), 2010.
• SVET NOĆU (Abendland), 2011.
• BOLNICA “DUNAV” (Donauspital), 2012.
• CERN, 2013.
• TOKOM GODINA (Über die Jahre), 2015.
• HOMO SAPIENS, 2016.

Republika Češka, 2016.
90 minuta
Režija: Miroslav Janek

Ovaj dinamični i razigrani dokumentarac rad je jednog od najznačajnijih evropskih autora kada su u pitanju deca, posebno deca koja su neuklopljena i različita od većine. Miroslav Janek je stekao svetsku slavu svojim kolažnim filmovima, snimljenim izuzetno slobodnom kamerom, mešavinom stilova i uz maksimalno podsticanje učesnika da interaktivno utiču na tok, izgled i stil filma. Autor diskretno i postepeno upliće svakog protagonistu u razmišljanje pred kamerom o kadru, sceni, temi i filmu koji nastaje i iz tih uputstava, predstava, pobuna i slaganja kreira stilski različite tokove, čini se, tačno po meri svakog junaka. Priče su o njima, i njihove i Janekove, a sve zajedno, sjanim montažnim preplitanjem, to postaje razbarušeni eksplozivni film u rasponima od šapata do urlanja, od nežnih intimnih situacija do bučnih, ritmičnih spotovskih epizoda i zabavnih kratkih filmova u filmu.

Neposredan i osećajan, Luka ima izraziti smisao za humor; on voli filmove i piše scenarija. Pijanistički virtuoz, Denis, sposoban je da svira zahtevne klasične kompozicije; on je i neverovatno inteligentan i načitan. Majda voli da repuje i ne stidi se zbog toga; njeni hrabri stihovi razotkrivaju njeno okruženje razoružavajućom tačnošću. Marjamka može da priča duge priče na engleskom, a njen neumorni brat Ahmed je neuobičajeno prijatan. Petoro izuzetne dece koje je društvo trajno i nimalo laskavo označilo kao „autistične”. Poznati češki dokumentarista ovom jedinstvenom autorskom vizijom izaziva nas da jednom zauvek prestanemo da posmatramo autizam kao medicinsku dijagnozu i da pokušamo da ga razumemo kao fascinantan način mišljenja koji je nekad izuzetno teško dešifrovati. Jer ko je taj koji određuje šta je normalno – živeti u stalnoj jurnjavi ne obazirući se na apsurdnost modernog života ili tužno tražiti red, mir i spokoj u svetu?

Miroslav Janek je autor koji ističe značaj dugih procesa u kojima nastaju njegovi sjani dokumentarci dijaloga i interaktivnog kreiranja: „Navikli su se na mene i nesvesno su mi nudili mnogo zanimljivih situacija… Fokusirao sam se na magiju i misteriozan način razmišljanja autističnih”.

http://www.cineuropa.org/f.aspx?t=film&l=en&did=310421

Miroslav Janek

Miroslav Janek, rođen 1954. u Nahodu u Češkoj.

Počeo je da fotografiše sa deset godina, a da snima filmove sa petnaest od kojih su mnogi nagrađivani na brojnim festivalima amaterskog filma.

Emigrirao u Nemačku 1979, a zatim u SAD 1980. gde je tokom osamdesetih i devedesetih radio kao montažer i snimatelj. Sarađivao sa brojnim dokumentaristima od kojih je najpoznatiji Gotfri Ređo (“Powaqqatsi” i “Naqoyqatsi”).

Od 1982. do 1986. predaje režiju i montažu na filmskoj školi Film in the Cities, Sent Pol, Mineapolis.

Vratio se u Republiku Češku 1995. gde se posvetio snimanju i režiranju dokumentarnih filmova. Film o slabovidoj deci fotografima, „Neviđeno” („Nespatrené”) donosi mu brojna priznanja i važno mesto na evropskoj dokumentarističkoj sceni.

Od 1998. predavač na FAMU (Filmska akademija u Pragu), katedra za dokumentarni film.

Izabrana filmografija

• NEVIĐENO (Nespatrené), 1996.
• BITKA ZA ŽIVOT (Bitva o život), 2000. sa Romanom Vavrom i Vitom Janačekom
• GRIMIZNA JEDRA (Nachové plachty), 2001.
• VJERKA (Vierka), 2005.
• HA-ČI-PE (Chačipe), 2005.
• GRAĐANIN HAVEL (Občan Havel), 2008. sa Pavelom Kouteckim
• OPSEDNUTA (Umanutá), 2012.
• OLGA, 2014.
• JEVANĐELJE PO BRABENECU (Evangelium podle Brabence), 2014.
• FILMSKA BANJA (Filmová lázeň), 2015.
• NORMALNI AUTISTIČNI FILM (Normální autistický film), 2016.

Litvanija, Estonija 2016.
56 minuta
Režija: Audrius Stonis

Vrhunski majstor prefinjenog stila, Audrius Stonis, odlučio se da nas povede na neobično hodočašće u nepristupačne visove planine Tjen Šan na granici između Kazahstana i Kine. U predelima te Nebeske planine, nalik nekoj nepoznatoj i negostoljubivoj planeti, on posvećuje svu svoju pažnju i kreativnost zadivljujućoj osobi koja je trideset godina provela posmatrajući i prateći stanje džinovskog glečera, tako važnog za nauku, ali i za čitavu planetu. Kroz neobičan intimni portret zarobljenice planine u stalnom kretanju, Audrius Stonis maestralno poetizuje odnose glavne junakinje i okoline, prirode, neba, bića sa kojima deli samoću, surovost klime i lepotu koja ih okružuje.

Sadašnjosti u kojoj priča bez reči svoju minuciozno satkanu priču Stonis pridodaje još jedan važan sloj, sloj dugih vremenskih tokova. Ovaj film ponire duboko u vreme i u spojevima prošlosti i sadašnjosti gradi potpuno nove, poetske i vanvremenske relacije. Audrius Stonis je jedan od najznačajnijih evropskih autora upravo po tom složenom tkanju vremena u svojim filmovima i zadivljujućem osećanju da se kroz prostore, ljude, događaje i fenomene prelamaju i slivaju svi prethodni duboki i veoma daleki odbljesci vremena koje on zadivljujuće dokumentuje.

Autora je privukla činjenica da je žena glaciolog njegova zemljakinja: „Veoma je neobično da žena iz Litvanije istražuje led na udaljenom Tjen Šanu, na kraju sveta, bez ikakve veze sa ostatkom sveta. Naučnica Aušra, živeći visoko u planini, u drvenoj kući kraj ogromnog glečera, svakog jutra i večeri, leti i zimi, radila je tokom mnogo godina merenja i slala ih u kontrolni centar u Alma Ati. Dala je čitav svoj život posmatranju glečera u Kazahstanu.”

http://www.efis.ee/en/film-categotries/movies/id/18547

Audrius Stonis

Rođen 1966. u Vilnusu, Litvanija.

Od 1984. do 1989. studirao na Državnom konzervatorijumu u Vilnusu.

Bio na stažu u Filmskom arhivu “Antologija” Jonasa Mekasa u Njujorku 1989.

Za dokumentarni film “Zemlja slepih” dobio nagradu Feliks Evropske filmske akademije kao Najbolji evropski dokumentarni film 1992.

Bio je predavač za dokumentarni film na Evropskom filmskom koledžu u Danskoj 2004. i 2005. Predavanja i masterklasove držao na Univerzitetu Vaseda (Japan), na Univerzitetima Berkli i Stenford (SAD), na Univerzitetu Pompeu Fabra (Barselona, Španija), i u Kalkuti, Sao Paolu, Seulu, Tokiju, Moskvi, Beogradu, San Francisku, Karpi Modeni, Parizu.

Retrospektive i projekcije filmova u Švajcarskoj, Rusiji, Francuskoj, Izraelu, Republici Češkoj, Nemačkoj, SAD, Belgiji, Španiji, Turskoj, Kolumbiji, Urugvaju, Italiji, Indiji, Francuskoj i Japanu.

Od 2009. predaje na Litvanskoj muzičkoj i pozorišnoj akademiji u okviru Akademije umetnosti u Vilnusu.

Dobitnik je Nacionalne nagrade Litvanije za kulturu i umetnost.

Izabrana filmografija

• ZEMLJA SLEPIH (Neregių žemė), 1992.
• ANTIGRAVITACIJA (Antigravitacija), 1995.
• LETENJE NAD PLAVIM POLJEM (Skrajojimai mėlynam lauke), 1996.
• 510 SEKUNDI TIŠINE (Skrydis per Lietuvą arba 510 sekundžių tylos), 2000. sa Arunasom Matelisom
• UKU UKAI, 2006.
• ZVONO (Varpas), 2007.
• ČETIRI KORAKA (Keturi žingsniai), 2008.
• RAMIN, 2011.
• KENOTAF (Kenotafas), 2013.
• KAPIJE JAGNJETA (Avinėlio vartai), 2014.
• ŽENA I GLEČER (Moteris ir ledynas), 2016.

Irska, Španija 2016.
99 minuta
Režija: Niasa Ni Kinon i Dejvid Rejn

„In loco parentis” je prvi irski dokumentarac koji je s velikim uspehom premijeru doživeo u glavnom programu najvećeg svetskog festivala dokumentarnog filma u Amsterdamu, a nakon toga pozvan je i u glavni program Sandens festivala. Niasa Ni Kinon je jedna od najpoznatijih irskih dokumentarista, a njeni prethodni dokumentarci su imali značajne međunarodne uspehe. Dejvid Rejn je iskusni producent i režiser, nagrađen jednom od najznačajnijih evropskih nagrada, britanskom nagradom BAFTA. Ovaj životni i autorski par je punih godinu dana proveo u školi pripremajući projekat za koji je bilo potrebno mnogo produkcionih i kreativnih napora da bi postigao svoj vrhunski kvalitet.

Ovaj posmatrački dokumentarac prati godinu dana u životima dvoje inspirativnih učitelja u jedinoj osnovnoj školi sa internatom u Irskoj. Hedforft, škola ne mnogo različita po izgledu od kultnog Hogvortsa iz Harija Potera, sa svojim zgradama iz XVIII veka, sa tajnim vratima i magičnim šumarcima, već 46 godina je dom Džonu i Amandi Lejden i pozadina njihovih izuzetnih karijera. Za Džona je rok muzika još jedan od predmeta uz matematiku, engleski, veronauku i latinski. On neguje posebnu vrstu mladalačke revolucije podučavajući odgovornost i nezavisnost u podjednakom odnosu, umotane u hevi metal ili pop, podstičući decu da u školskom podrumu – rok klubu sviraju šta god žele. Za Amandu ključ za vezu sa decom je knjiga i ona koristi sve načine da ulovi mlade umove. Deca sede kao paralisana kada ih ona povede na čarobna putovanja sa fantastičnim junacima iz najrazličitijih priča.

Niasa Ni Kinon je režirala i kao nadahnuti i sveprisutni snimatalj, a Dejvid Rejn je pored produkcije i režije imao težak zadatak da diskretno prateći Niasu snima zvuk. „Želeli smo da snimamo godinu dana život u školi, samo da pratimo i posmatramo, bez intervjua, bez božjeg glasa koji vodi publiku… Znali smo da za nas to znači potpuno utapanje da bismo dobili pristup intimnosti koju smo želeli da uhvatimo.”

http://www.inlocoparentis.ie/

Niasa Ni Kinon

Rođena 1966. u Dablinu, Irska.

Završila Nacionalni koledž za umetnost i dizajn u Dablinu. Radila kao scenograf na filmu i televiziji.

Počela da režira dokumentarne filmove 2001. godine. Filmovi su nagrađivani i prikazivani na brojnim svetskim festivalima.

Od 2006. radi kao ko-direktor Međunarodnog festival dokumentarnog filma “Gat Gefa” na severu Irske.

Izabrana filmografija

• NIČIJA ZEMLJA (No Man’s Land), 2001.
• BOGOVI, VILE I MAGLOVITE PLANINE (Gods, Faeris and Misty Mountains), 2003.
• FRENK NED I VREDNA LIZI (Frank Ned & Busy Lizzie), 2004.
• BAJKA O KATMANDUU (Fairytale of Kathmandu), 2007.
• STRANAC (The Stranger), 2014.
• IN LOCO PARENTIS, 2016. sa Dejvidom Rejnom

Dejvid Rejn

Rođen 1960. u Valasiju, Engleska.

Producent i reditelj, dobitnik nagrade BAFTA. Proteklih 20 godina producirao je mnoge nagrađene dokumentarne filmove u zemlji i inostranstvu, brojne animirane filmove i kratke igrane filmove.

Završio je master studije filma i televizije na Univerzitetu u Londonu (Goldsmits koledž) 1993. godine.

Četiri godine bio je član izvršnog odbora Udruženja nezavisnih producenata Irske (Screen Producers Ireland).

Predavao je film na Univerzitetu u Londonu i na Tehnološkom institutu u Dablinu.

Godine 1999. završio je EAVE evropski program za producente, i 2014. EURODOC.

Ko-osnivač i ko-direktor Internacionalnog filmskog festivala “Gat Gefa”.

Izabrana filmografija

• IN LOCO PARENTIS, 2016. sa Niasom Ni Kinon