U Rigi sam zbog Baltik Doksa. U društvu sam sa Uldisom Čekulisom, koji je dva puta bio na Sedam veličanstvenih, kao producent filma „Ramin“ Audriusa Stonisa i „Mostova vremena“ koje je Stonis režirao sa Kristinom Briede.
Pitao sam Uldisa da se priseti i odredi karakter festivala. On je neprestano ponavljao „Velike sale“, „Ogromna publika“ i (!) festival sa Srcem. Rekao je SRCE sa svim velikim slovima.
Upravo tako! Festival sa velikim srcem koji sada slavi svoje 20. izdanje. Imao sam privilegiju da tamo budem od samog početka. Upoznao sam Zorana i Svetlanu Popović u Solunu i oni su me zamolili da dođem u Beograd da prikažem evropske dokumentarce i da govorim o njima. To sam i učinio na nekoliko dana, a takođe sam posetio i njihovu privatnu filmsku školu. Jednog od tih dana Zoran me je pitao da li bih mogao da im pomognem da pokrenu filmski festival. Ne veliki festival po broju filmova, ne, to bi trebalo da budu pažljivo izabrani filmovi i da li bih ja, koji sam putovao na mnoge festivale, pomogao? Da, sa zadovoljstvom, bio je odgovor. Koliko filmova, pitao sam. Na primer 7 i mogli bismo da ga nazovemo Sedam veličanstvenih.
Eto! I flešbek na prvu projekciju u Sava centru. Stajao sam pored Svetlane koja je mislila da će biti oko 100 gledalaca za „Dodirni zvuk“ Tomasa Ridelšajmera. Došlo je oko 1000!
Sedam veličanstvenih ima veličanstvenu publiku. I vernu. Ne znam da li ima gledalaca koji su bili na 19 prethodnih izdanja, ali godinu za godinom pozdravljao sam Beograđane koji su govorili da su došli jer su sigurni da ima filmova za njih – a i zato što su susreti sa rediteljima ili producentima uvek zanimljivi, začinjeni Zoranovim humorom i širokim filmskim znanjem, čija glava mora da je napravljena na poseban način – on postavlja pitanja, prevodi ih na srpski i obrnuto kada autori odgovaraju. Nikad ni znaka da se umorio. Pored toga što pomaže Zoranu da se popne na scenu i dok hoda ulicom, Svetlana je pravi zaljubljenik u film i poznavalac. A oboje, kako su mi rekli pre neki dan, vole goste=filmske ljude. Nisu ni morali da to kažu, video sam i iskusio neverovatno gostoprimstvo sa njihove strane prema gostima i prema meni i prema mojoj ženi Elen.
Veliko Srce i ogromna velikodušnost. Prema filmskim autorima se odnose kao prema kraljevima i kraljicama od trenutka dolaska do odlaska iz Beograda. Filmovi velikih imena kao što su Hedi Honigman, Mark Isaks, Nikola Filiber, Mihael Glavoger, Helena Treštikova, Herman Kral, Arunas Matelis prikazivani su na velikum ekranima Sava centra i sada MTS dvorane blizu Skupštine.
Na početku Sedam veličanstvenih na sceni je bila i nekolicina mladih filmskih autora koji su pomagali Zoranu i Svetlani: Mila Turajlić, Andrijana Stojković, Sonja Blagojević, Jelena Stanković... One sada prave filmove i imaju decu o kojoj brinu. Pratim njihove karijere sa zadovoljstvom. Jelena, na sreću, još uvek pomaže. Da ne zaboravim Nevenu Đonlić koja je bila na čelu filmske redakcije Sava centra kada je sve počelo, posvećeni navijač Đokovića. I divna mlada Ema, takođe filmska autorka, koja nas vodi u šetnje po divnom Beogradu.
Dvadeset godina poseta Beogradu zbog Sedam veličanstvenih. Čisto zadovoljstvo. Istinsko prijateljstvo se razvilo za mene i Elen sa Zoranom i Svetlanom. Oni su bili u Kopenhagenu, a mi smo sa njima obišli jug i sever Srbije dobijajući mnogo od njihovog poznavanja istorije – i od njihovog pogleda na savremenu srpsku politiku. To prijateljstvo će trajati!
7 je magični broj. Ja sam rođen 1947 i sada mi je 77.
Uživajte u filmovima ove godine, draga publiko, izabrani su SRCEM.
Tue Stin Miler
Riga
1. septembar 2024.