EXILE FAMILY MOVIE
(PORODIČNI FILM IZ EGZILA)

Austrija, 2006.
90 minuta
scenario i režija: Araš

Exile Family Movie

Iranska porodica koja živi u političkom progonstvu u Evropi i Americi rešava da organizuje tajni skup sa ostatkom porodice koji i dalje živi u Iranu. Nisu se sreli gotovo dve decenije, ali pored toga oni su jedna obična velika porodica: prijatni deka, promućurna baka, lepe tetke, bučni rođaci. Uprkos stalno prisutnoj strepnji zbog brojnih opasnosti, ponovno okupljanje s puno suza dešava se posle dvadeset godina razdvojenog života u Saudijskoj Arabiji, u maloj hotelskoj sobi. Članovi porodice koji žive u progonstvu pretvaraju se da su muslimanski hodočasnici da bi im bilo dozvoljeno da uđu u svete gradove Medinu i Meku. Ovo je i potpuno lična priča režisera o sebi i sopstvenoj porodici: “Morao sam da napravim ovaj film, uprkos opasnostima koje su pratile snimanje i ne obazirući se na to kako bi prikazivanje ovog rada moglo da me ugrozi. Film je proizvod unutrašnjeg pritiska, stvoren iz potrebe da se nastavi humanistička borba, koju moji roditelji vode čitavog svog života, samo sada sredstvima koja su meni bila na raspolaganju, da bih im odao počast, kao i svima njima sličnima u tom procesu.”


www.exilefamilymovie.com

REČ SELEKTORA: „Zabavan, dirljiv i inteligentan. Zabavan, zbog galerije različitih likova, vernika i ateista. Dirljiv, jer se oni sreću posle dugo vremena, a možda i poslednji put. Inteligentan, jer Araš uspeva da ličnoj priči da univerzalnu perspektivu. Nije čudo da je ovaj hrabri dokumentarac bioskopski hit!“






Araš

Araš T. Riahi

Rođen 1972. u Iranu. Od 1982. živi u Beču, u Austriji. Studirao film i humanističke nauke. Radi na austrijskoj nacionalnoj televiziji (ORF) od 1995. Radi kao scenarista i režiser u redakcijama za mlade i za umetnost televizije ORF. Osnovao filmsku i medijsku kuću „Golden Girls Filmproduction“ 1998. Pisao scenarija, režirao i montirao višestruko nagrađivane kratke i eksperimentalne filmove, muzičke i reklamne spotove. Režirao dva bioskopska dokumentarna filma, a trenutno priprema svoj prvi dugometražni igrani film.


Izabrana filmografija

EXILE FAMILY MOVIE, 1994. - 2006.
USPOMENE GOSPODINA X (The Souvenirs of Mr. X), 2004.
NEKA BUDE SMAK SVETA (Eclipsa-n-am ce face), 1999.

DRUGI SVETOVI
INÉ SVETY

Slovacka, 2006.
78 minuta
scenario i režija: Marko Škop

Drugi svetovi

Šariš, u istočnoj Slovačkoj specifična je granica između istočne i zapadne Evrope, između racionalnog individualizma i emocionalnosti Istoka. Mesto u podnožju istočnih Karpata, drevne tradicije, sulude mešavine koja ga pretvara u “mali Vavilon”. Evropa je započela velike transformacije i život se menja velikom brzinom. Ovaj film pokušava da, sledeći tragove globalizacije, otkrije kakav ona uticaj ima na lične priče i situacije. Upoznajući šest izabranih junaka, različitih po poreklu i okruženju, otkrivamo bogati niz neočekivanih, dramatičnih, ali često i komičnih promena u malim zajednicama Šarišana, Rusina, Jevreja, Roma. Na mladima se brišu vidljiva obeležja tradicionalnih podela, ali ekonomsko raslojavanje pokazuje drastične razlike. Ljude iz oblasti Šariš često zovu „ludi istočnjaci“, a oni su jedinstveni proizvod s kraja globalizovanog sveta sa oznakom „made in Šariš“. Slovačkom režiseru Marku Škopu je ovaj film doneo najveće evropsko priznanje za najbolje mlade talente u dokumentarnom filmu – nagradu od deset hiljada eura na jednom od najvećih festivala u Evropi, u Lajpcigu.


REČ SELEKTORA: “Zabavan film o divnim, toplim i pomalo luckastim ljudima. Nije čudno da Marko Škop dobija nagrade publike na festivalima - smejemo se karakterima iz filma, ali smejemo se i sa njima, jer možemo da se identifikujemo. Ovaj film pokazuje da dokumentarci mogu da budu vrlo duhoviti, a da nam istovremeno pružaju etno-socijalnu hranu za misli.”


Marko Škop

Marko Škop

Rođen 1974. u Prešovu u Slovačkoj. Diplomirao žurnalistiku 1996. i režiju dokumentarnog filma 2001. Direktor producentaske kuće ARTILERIA koja je specijalizovana za produkciju dokumentarnih filmova.



Izabrana filmografija

ROMSKA KUĆA (Romsky dom), 2001.
ČAČIPEN, 2002.
POGLEDI NA FOLKLOR (Pohl'ady na folklór), 2004.
PROSLAVA USAMLJENE PALME (Slávnost' osamelej palmy), 2005.
DRUGI SVETOVI (Iné svety), 2006.

BAKALNICA
ALIMENTATION GÉNÉRALE

Francuska, 2005.
84 minuta
scenario i režija: Šantal Brije

Bakalnica

U okviru socijalnog programa za Epinej na Seni, u starom tržnom centru osuđenom na rušenje, Alijeva radnja je kao raj u kome se skuplja čitav komšiluk. Ovaj dokumentarni film nas vodi u svakodnevicu te neočekivano živopisne savremene bakalnice. Kako dolaze mušterije, jedna za drugom, pod veselim pogledom Alija, harizmatičnog vlasnika, koji i zapeva s vremena na vreme, otkrivamo tragove njihovih ličnih priča, svakodnevnih problema koji često pokazuju grubost i sivilo života u predgrađu „grada svetlosti“. U susedstvu predgrađa u kojima su ovog proleća besneli protesti i goreli automobili, Epinej na Seni je toga bio pošteđen. Mediteran, Afrika, prekomorske zemlje, sve to smešteno je kroz ljude svih rasa i boja u ovaj blok sivih betonskih zgrada. Taj novi svet, s još malo Francuza, pokušava da sačuva živopisnost i radost života. Film nam pokazuje značaj male radnje na uglu, s pogledom na dve strane: mali prostor u kome je moguće naći ljudsku toplinu, smeh i bliskost uprkos teškom stanju.


www.alimentationgenerale-lefilm.com

REČ SELEKTORA: „Tu su nezaposleni filozof, stara dama sa psom, mladić koji igra hip hop, deca koja žele slatkiše... Ovo je dokumentarni ekvivalent filmu ”Dim”, ali je to takođe i klasični francuski film, s renoarovskim junacima i Alijem u centru. Takav bi svet mogao da bude, pun solidarnosti i saosećanja. Bravo!”


Šantal Brije

Šantal Brije

Rođena 1961. u Rubeju, severna Francuska. Studirala je savremenu književnost pre filmske škole. U periodu od 1988. do 2002. režirala je više kratkih i dokumentarnih filmova. Predaje režiju dokumentarnog filma.


Izabrana filmografija

HOĆU DETE I TO ODMAH (Un enfant tout de suite), 2000.
PROLEĆE U LA SURSU (Printemps a la Source), 2001.
BAKALNICA (Alimentation générale), 2005.




NEMAČKA TAJNA
DEN TYSKE HEMMELIGHED

Danska, 2004.
88 minuta
režija: Lars Johanson

Nemačka tajna

Ovo je priča o potrazi za poreklom koja se pretvara u uzbudljivi “road movie” pun neočekivanih obrta. Kirsten Blom iz Danske kreće ka mestu svog rođenja – ka američkom zatvoru u posleratnoj Nemačkoj. Ovo putovanje nas vodi u prostore pocepane i podeljene Evrope posle Drugog svetskog rata, a porodična priča neočekivano dobija šire dimenzije. Serija dramatičnih događaja s nezamislivim posledicama gradi priču koja nas ostavlja bez daha, kao najuzbudljiviji trileri. Obrti i živopisni detalji prožimaju ovo istraživanje puno crnih rupa i iznenađenja, kako prijatnih tako i neprijatnih. Inspirisan snagom ove priče, autor filma, Lars Johanson je napisao i roman “Signe” koji, za razliku od filma, umesto ćerke postavlja majku kao glavnu junakinju. Knjiga je bila jedan od nedavnih danskih bestselera.


REČ SELEKTORA: “Ova lična priča je neverovatno snažna i zagonetna. Da je u pitanju igrani film, mogli bismo da stavimo primedbu: ovo je preterano. Arhivski materijal u spoju s Kirsteninim putovanjem prema istini, gradi elegantnu strukturu kroz sinematično intenzivne sekvence nabijene emocijama. To je univerzalna priča o večitim pitanjima: Odakle sam? Ko sam?“







Lars Johanson

Lars Johanson

Rođen 1949. Učio fotografiju. Studirao kameru na Nacionalnoj danskoj filmskoj akademiju u Kopenhagenu gde je diplomirao 1982. Od početka osamdesetih režirao je i snimao brojne kratke i dokumentarne filmove.


Izabrana filmografija

HUJHOLT (Højholt), 1997.
SIMONA (Simona), 1998.
KRV I NADA (Blod og håb), 2001.

BROJEVI ZA SNOVE
DREAMING BY NUMBERS

Holandija, 2005.
75 minuta
scenario i režija: Ana Marija Buketi

Brojevi za snove

Film o napolitanskom verovanju u brojeve. Napulj je jedno od mesta na svetu gde brojevi imaju drugačije značenje, gde dobijaju identitet povezan s kulturom i prastarom tradicijom. Tamo su oni zabeleške o važnim događajima, slike koje ostavljaju duboke utiske. Brojevi dobijaju formu sećanja ili ljudi i postaju deo vašeg intimnog sveta. Iza naizgled hladnih i apstraktnih brojeva kriju se nebrojene tragedije, snovi i svakodnevna borba da se opstane u izuzetno teškim uslovima života. Brojevi su vera da stvari mogu da se promene. Kada je loto postala popularna igra u Italiji u sedamnaestom veku u Napulju svaki poseban događaj, kao grom u letnjoj oluji, smatran je božanskim znakom i prevođen je u broj. Tako je vremenom pedeset hiljada reči dobilo svoju neraskidivu vezu s brojevima u prastarom rečniku koji se pretvorio u priručnik za loto, igru koja sa svim ritualima predstavlja paradoksalni izraz potrebe za mirom i zaštitom, bekstvo od realnosti pune briga i nesigurnosti.


REČ SELEKTORA: “Neka je sinematična magija spojena s ovim filmom iz živopisnog Napulja. Da, junaci su onakvi kako očekujemo da Italijani budu: puni života, duhoviti i pričljivi; ali Ana Buketi ide mnogo dalje i na divan način uspeva da nam pruži znatno više od onoga što je površno i stereotipno. To je višeslojan, popularni esej za svakoga ko voli kockanje, za onoga kome ljudski Život donosi uživanje i patnju.”


Ana Marija Buketi

Ana Marija Buketi

Rođena 1963. u Milanu, Italija. Diplomirala na filmskoj akademiji u Milanu 1991. Radila dokumentarne projekte kao scenarista i režiser za različite televizije u Holandiji (VPRO, NPS). Od 2004. je glavni urednik Obrazovne televizije (ETV). Živi i radi u Holandiji.




Izabrana filmografija

ITALIJANSKA PRIČA (Una storia Italiana), 2002.
ĐENOVA VIĐENA MOJIM OČIMA (Genua, met eigen ogen), 2003.
SANJANJE PO BROJEVIMA (Dreaming by Numbers), 2005.

ZAMENA
VIKARIEN

Švedska, 2006.
85 minuta
Režija: Osa Blank i Johan Palmgren

Zamena

Tinejdžeri stranog porekla nose kroz svoj život pakete bolnih uspomena iz prošlosti i nesigurnost budućnosti. U školi u kojoj ih je u velikom broju, mladi nastavnik Maks pokušava, ne s mnogo uspeha, da podučava “nove Šveđane” kojima je mobilni telefon značajniji od škole. Zato i poziva u pomoć svog znatno starijeg kolegu Folkea, pristalicu starinskih metoda. I taj starinski pristup, iznenađujuće, počinje pozitivno da utiče na đake. Film koji se bavi i problemima azilanata koji su rastrzani stalnom pretnjom da će biti vraćeni u zemlje iz kojih su došli. Problemi jezičkog i kulturnog uklapanja. Problemi nepripadanja.


REČ SELEKTORA: “Duhovit film o ozbiljnoj temi! Svi smo mi zadirkivali svoje nastavnike, neke od njih dovodeći na ivicu nervnog sloma – a ipak, kad odrastete, shvatite šta znači dobar nastavnik. Ova kroz junake odlično strukturisana dokumentarna komedija, tera vas da razmišljate, smejete se, ljutite se i pustite po koju suzu. Šta drugo da poželite?”








Osa Blank & Johan Palmgren

Osa Blank & Johan Palmgren

Osa Blank je rođena 1970. i radi kao režiser i producent. Johan Palmgren, rođen 1967., je forograf i režiser.


Izabrana filmografija

Eba i Torgni i čudesni putevi ljubavi (Ebba & Torgny och kärlekens villovägar), 2003.
ZAMENA (Vikarien), 2006.







CRNO SUNCE
BLACK SUN

Velika Britanija, 2005.
82 minuta
scenario i režija: Geri Tarn

Crno sunce

Francuski slikar i filmski autor Ig de Montalanber nikada nije ni sreo nekog slepog, sve dok mu se iznenadno i nasilno dogodilo da i sam postane takav. Francuski slikar, nastanjen u Njujorku, doživeo je nasilni upad provalnika u svoj stan i pošto su mu prolili razređivač u oči, ostao je gotovo trenutno slep. Crno sunce je jedinstveno filmsko iskustvo koje dugo odjekuje u nama posle gledanja. Kao film o gubitku, percepciji, sećanju i nadi koje nam otkriva s jednostavnošću, lakoćom i lepotom. Autor filma Geri Tarn se posebno bavi činjenicom da je njegov slepi junak filmski stvaralac i da svoje filmove pravi u sopstvenoj glavi. Tako Tarn te vizije pretvara u fluidni impresionistički tok slika, ponekad moćnih, ponekad namerno banalnih. Ovaj film je takođe i zvučno remek delo. S obzirom da je režiser karijeru započeo kao kompozitor u ovom filmu eksperimentiše na nivou integrisanja izgovorenih reči i orkestarskih partitura. Problem slepila je često tema filmova, ali retko kad ispričana tako poetično i tako istinito.


REČ SELEKTORA: “Za gledanje na više načina. Kao priča o povratku jednog čoveka u svet posle brutalnog napada. O tome kako slepog čoveka primaju s ljubaznošću i predrasudama. Ali je to takođe i filozofsko razmišljanje slepog umetnika o tome šta znači videti i percipirati svet na način kako je on to činio tokom brojnih putovanja po svetu. Filmski autor interpretira ovu viziju vrhunskom i originalnom slikovitošću koja se urezuje u vašu svest.”



Geri Tarn

Geri Tarn

Samouki muzičar i filmski autor, rođen u Londonu, u Engleskoj. Počeo je da svira i komponuje u sedmoj godini, da nastupa u pank grupi u četrnaestoj, a u svojim dvadesetim postao je priznati muzički producent i izvođač na različitim instrumentima. Proučavao je muziku Indonezije, Afrike i Indije, kao i dela evropskih kompozitora. Radi kao kompozitor za film, televiziju i reklamne spotove od ranih devedesetih. Režirao je, snimao, montirao, komponovao muziku i bio producent za kratki film „Making Miyake“ 2004. „Crno sunce“ je njegov prvi dugometražni dokumentarni film.