Dobrodošli na Sedam veličanstvenih!


Dobrodošli!

Ponovo – po trinaesti put – radujem se da ću sedeti sa najboljom publikom u Evropi u ogromnoj sali Sava centra. U Bioskopu sa velikim platnom i dobrim zvukom koji nama gledaocima pruža jedinstveno Bioskopsko iskustvo.

Jer to je ono što Vi, draga publiko, očekujete od „Sedam veličasntvenih” – odlične filmove, Bioskopski kvalitet.

Sad već po četvrti put koristim termin Bioskop da bih Vas podsetio da dokumentarni film jeste Bioskop. U redu, hajde da to malo suzimo: filmovi koje prikazujemo na Festivalu „Sedam veličanstvenih” su dokumentarni filmovi koji zaslužuju da se prikažu na velikom ekranu sa pomenutim visokim kvalitetom slike i sjajnim zvukom. Nasuprot brojnim TV programima koje zovemo dokumentarcima, a koji su uglavnom zasnovani na montaži kojom su slike uklopljene prema rečima.

„Sedam veličanstvenih” su utočište za umetničku formu dokumentarnog filma. Njih prave filmski stvaraoci koji razmišljaju kroz slike i zvuk – i imaju nešto važno da saopšte. Ponekad zaboravljamo dok napuštamo bioskop puni misli o onom što smo videli da je to zbog teme koja je tretirana filmskim jezikom.

Festival 2017. – mogu da Vam obećam zadivljujuće komponovane, fantastične slike vrhunskog snimateljskog rada. Velike reči s kojima možete da se ne složite ili da ne volite sve filmove – bilo bi dosadno kad bismo svi isto mislili, zar ne? Ali mislim da ćete se složiti da nije rečeno mnogo reči u filmovima Sergeja Loznice, Audriusa Stonisa i Nikolausa Gejrhaltera. „Austerlic”, „Homo sapiens” i „Žena i glečer” zaista ponekad nateraju na suze zbog lepote koju prenose. To je Bioskop! Ne pričajte, pokažite!

Još jedna zvučna reč koju bih želeo da upotrebim opisujući ovogodišnju selekciju je Kreativnost. Usuđujem se da Vam obećam da Vam ova godina donosi omaž Kreativnosti. Ne samo da su filmovi kreativni u tretiranju priča, već su dva i zaista usmerena na Kreativnost. To važi za strasno putovanje Kozime Lange ”Hello, I’m David” sa Dejvidom Helfgotom, legendarnim pijanistom, i to važi za „Normalni autistični film“ Miroslava Janeka koji je kritičar iz časopisa Varajeti (Variety) okarakterisao kao „divno oblikovan, intiman i otkrivajući portret nastao praćenjem i posmatranjem petoro mladih sa Aspergerovim sindromom“. Film pokazuje da ti mladi imaju izuzetne kreativne sposobnosti.

Sećate li se Vaših školskih dana i dobrih učitelja koje ste imali, koji su na ovaj ili onaj način uticali na Vaš život kada ste odrasli? Oni kojih se ja sećam su oni koji su koristili svoje kreativne sposobnosti... tačno onako kako to radi i radio je decenijama divni učiteljski par iz Irske, Džon i Amanda, u školi Hedfort – njihov cilj je da u svojim đacima potaknu njihove najbolje potencijale. Prave sa njima pozorište, podstiču ih da sviraju, brinu! Pravo je uživanje pratiti ih u filmu Niase Ni Kinon i Dejvida Rejna „In loco parentis”.

Kao film, podjednako je čisto zadovoljstvo gledati dramatično, involvirano i posmatračko „Izgaranje” Žeroma le Mera. Ali kad je u pitanju sadržaj, siguran sam da ćete i Vi misliti i osećati kao osoblje bolnice: Nešto mora da se promeni na ovom mestu. Kao i u mnogim drugim bolnicama širom Evrope, mogu da posvedočim iz Kopenhagena.

Hello, I’m Tue – srećan sam što dolazim ponovo na „Sedam veličanstvenih” u Beograd. Nadam se da će Vam program biti interesantan, Bioskopski i Kreativan.

Kopenhagen, 12. januar 2017.

Sava Centar

od 1. februara do 7. februara 2017.